Nije ni slutio da će mu fudbal postati život kad je kao vojnik u Svilajncu sezonu 1989/90. proveo u lokalnom niželigašu Radničkom. Usledio je prvi profesionalni ugovor i tri odlične godine u beogradskom Radu. Sudbina je htela da se Mirković poveže sa Ljubišom Tumbakovićem, koji mu je i dan danas mnogo više od fudbalskog oca. Proslavljeni trener ga je doveo u Partizan sad već davne 1993. godine, odakle se zahvaljujući igrama lansirao prvo u reprezentaciju Srbije, pa u Seriju A, najpre Atalantu, a onda u slavni Juventus, na kraju i Fenerbahče, pa ponovo Partizan, gde je okončao igračku karijeru 2006. Tumbaković je imao najveći uticaj na igrački razvoj Mirkovića, a kasnije i na njegov trenerski put.

U srce svih Srba Bata je ušao u jesen 1999, kad je pred celim svetom pokazao da nikome ne da na sebe. Nesportski gest i hvatanje za međunožje Robert Jarnija u srcu Hrvatske koštalo ga je igranja na Evropskom prvenstvu 2000. godine, ali je (p)ostao heroj cele nacije, a čak je i opevan u pesmi grupe "Dobar, loš zao" - "Ljubi te Batica".

Po okončanju profesionalne karijere okušao se prvo kao funcioner, bio je direktor svih selekcija u FS Srbije, pa zatim i potpredsednik Partizana, ali je na obe funkcije brzo dao ostavke. Razlog isti - ne vidi sebe u fudbalu dalje od terena.

- Žao mi je što sam gubio vreme i pomerio se s terena. Video sam i taj drugi svet, neki drugi pogled, sa strane, i ubrzo shvatio da mi tu nije mesto. Moja komforna zona je teren - rekao je Mirković posle ta dva loša iskustva, pokazavši da nije zainteresovan da bude funkcioner.

Trenerski put je krenuo da krči u Sinđeliću 2015, a zatim se posle kratkog boravka u SAD i saradnje sa Veljkom Paunovićem ponovo priključio Tumbakoviću, ovog puta kao pomoćni trener u selekciji Crne Gore. Da se ne boji izazova pokazao je avgusta prošle godine, kad je prihvatio da mu debitantski samostalni trenerski posao bude ni manje ni više nego - užarena klupa Partizana.

Došao je u Humsku u jednoj od najtežih situacija za klub u poslednjoj deceniji, pristao da nasledi Miroslava Đukića u trenutku kad je ekipa bila i bez igre i bez kvaliteta, i bez mogućnosti da se pojača zbog prazne klupske kase. Ne samo da se nije uplašio, već je hrabro počeo da sprovodi svoju ideju. Hrabrost iz igračkih dana pokazao je i kao trener u najtežim utakmicama. Nije se branio protiv Bešiktaša u Beogradu, a Crvenu zvezdu je jesenas napao iako svestan da crveno-beli imaju mnogo bolji tim. Ni u drugom večitom derbiju njegova ekipa nije bila inferiorna, ali su usledila dva poraza i epilog koji svi znaju.

Iako je više od dve decenije javna ličnost, a uz to je od 2013. u braku sa Sanelom, najstarijom kćerkom nedavno preminule muzičke legende Šabana Šaulića, nikad nije bio tabloidna ličnost, naprotiv, vodi miran, porodični život. Posvećen je supruzi i kćerki Uni i najbližim prijateljima.

Otišao je iz Partizana uzdignute glave i čistog obraza. Njegovim odlaskom iz kluba nije izgubio samo Partizan, već i ceo srpski fudbal jer nema mnogo takvih kao što je on. Jednom rečju - ljudina.

Koliko to cene u Italiji svedoči podatak da nijedna akcija veterana Juventusa, fudbaleskih legendi, ma gde u svetu ne može da prođe bez njega...

I. Subić