Pretečom modernog Deda Mraza smatra se Sveti Nikola, episkop i dobročinitelj iz Male Azije koji je živeo u trećem veku nove ere. Zapisi kažu da je Sveti Nikola bio poznat po tome što je pomagao siromašnima, pa su deca ostavljala svoje čarape ispred vrata, nadajući se da će baš njima ostaviti neku kovanicu.

Bio je veoma naklonjen deci, a prema legendi je spasao tri devojčice od prostitucije, prolazeći noću pored njihovih kuća i ubacujući vrećice novca kroz prozor, kako bi preživele bez žrtvovanja svoga tela. Drugi zapisi opisuju Svetog Nikolu kao mangupa koji je bio poznat i po tome što se fizički obračunao sa drugim episkopom.

Tokom vekova slika o Deda Mrazu se menjala, pa je svako malo poneka novija generacija "saznavala" nešto novo o biću koje je na granici mitskog i realnog. Sve do kraja 19. veka Deda Mraz je bio neženja, a onda je 1849. godine nastala kratka priča "Božićna legenda", autora Džejmsa Risa, u kojoj se prvi put pojavljuje Dedina supruga. Možda do ovog otkrića niko ranije nije došao jer Deda Mraz krije sve "svoje žene", pa tako i svoje irvase naziva muškim imenima, iako bi oni morali biti ženskog roda. Ovakav zaključak proizlazi iz činjenice da na svim slikama Deda Mrazovi irvasi imaju rogove, što znači da je reč o ženkama, budući da muški irvasi u sezoni pre Božića odbacuju svoje rogove!

Prema statistici dedamrazovskog sela u Laponiji, u Finskoj, ovaj neumorni dedica je ove godine morao da obiđe 842 miliona kuća i da pređe 350 miliona kilometara da bi stigao do svakog deteta, što bi značilo da putuje brzinom od 650 kilometara u sekundi. Verovatno je zbog toga Džejms Edgar odlučio da mu pomogne i davne 1890. godine prvi obukao odelo Deda Mraza u svojoj maloj prodavnici u Masačusetsu.

Obrazloženje je bilo da je motivisan željom da deci približi božićnu magiju, a nagađa se da je ovo bio odličan marketinški postupak da se deca namame baš u njegovu radnju. Izvorno, Deda Mraz nije nosio crveno-belo, već belo odelo, a u ove boje ga je, u stvari, za potrebe svoje reklame ofarbala Koka-Kola. Izgled i pojava Deda Mraza je dodatno popularizovana kroz crteže Hadana Sandblama na božićnim posterima Koka-Kole iz 1930. Marketinški trik je toliko uspeo da se od tada Deda Mraz uvek prikazuje u crveno-belom krznu.

Nebrojeno je zanimljivosti o Deda Mrazu. Samo neke od njih su da on nikada ne spava, da nepogrešivo zna koje je dete bilo dobro i da uvek dolazi uz pozdrav "ho-ho-ho". Kažu da se spušta kroz dimnjake, ali biće da je suviše buckast za tako nešto, te da ima univerzalne ključeve. Premda ima ženu, nema dece i u stanju je da pročita stotine miliona pisama koje mu deca šalju.
Kod Slovena, Deda Mraz je nekada bio zli čarobnjak koji je voleo da zaleđuje ljude. Krao je decu i nosio ih sa sobom u velikom džaku. Da bi otkupili svoju decu, roditelji su mu donosili poklone. Ipak, vremenom, ova priča se preokrenula. Pod uticajem hrišćanstva, lik Deda Mraza se promenio i on je postao ljubazan i dobroćudan deka koji dariva decu.

Lj. Ivanović