Nezvanično, bilo je čak i ubeđivanja od strane selektora Savića, pa i saigrača, koji su želeli posle Rija da nastave svoju pobednički odiseju sa Filipom Filipovićem. A misija je uspela. Filip je ostao, zadužio i kapitensku traku posle odlaska Živka Gocića... Nije pogrešio. Medalja je osvojena 2017. u Budumpešti, bronzana. A sad se ponovo srpski vaterpolo pozlatio. Četvrti put uzastopno na evropskim šampionatima. Prvi put je pehar u ulozi kapitena podigao Filip Filipović. Pre toga i nagradu za najboljeg igrača turnira. Bila je to ujedno 30. Filipova medalja u reprezentaciji Srbije, 22. zlatna!

Rođen je 2. maja 1987. godine u Beogradu. Vaterpolo je počeo da trenira sa sedam godina u čuvenoj Partizanovoj školi, a treneri su mu bili Mirko Bosančić i Petar Popović. Za prvi tim crno-belih debitovao je pod trenerskom palicom Dejana Udovičića, 6. aprila 2001. u duelu sa kotorskim Primorcem. U sezoni 2001/02. postao je standardni prvotimac, ušao je u mlađe reprezentativne selekcije i nije mnogo čekao da osvoji prvo odličje.
Na juniorskom Evropskom prvenstvu u Bariju 2002. počeo je da se navikava na zlatne medalje, a partije na tom šampionatu otvorile su mu vrata državnog tima. Godine 2003. postao je prvak Evrope u Kranju, u onom čuvenom finalu, koje će zauvek ostati upamćeno po divljanju hrvatskih "navijača".

- Sve sam u životu postigao velikim radom, trudom, zalaganjem i čeličnim živcima jer nekad nije dovoljno biti samo najkvalitetniji. Treba imati strpljenja, sačekati pravi trenutak i biti u vrhu kada je to najpotrebnije. Put je dugačak i veoma težak - kaže Filip Filipović.

Fića je višestruki prvak Evrope sa reprezentacijom Srbije, svetski prvak (dva puta - Rim i Kazanj), a kruna reprezentativne karijere je olimpijsko zlato u Rio de Žaneiru 2016. Naravno, u karijeri je do sada "posejao" i pregršt medalja drugog sjaja, spektakularnih golova, uz pokoju modrici i rasekotinu u nemilosrdnim duelima sa raznim protivnicima... Ona poslednja kad je brutalno udaren od Hrvata Fatovića, što je gotovo izvesno bila i "taktika" protivnika, koja im nije pomogla.

- Iskreno, postoje mnoge stvari koje bih izbrisao u svojoj karijeri, ali smatram da onda ona ne bi bila ovako uzbudljiva i jedinstvena kao što je sada. Zbog mog odrastanja i sazrevanja možda je i bolje što je sve proteklo baš ovako.
U moru osvojenih medalja, Filipović je u tri navrata proglašavan za najboljeg vaterpolistu planete. Od 2008. godine od kada LEN dodeljuje tu nagradu, čak pet puta laureati bili srpski reprezentativci. Filipović je za najboljeg proglašavan 2009, 2014. i 2016.

- Individualna priznanja su još jedna potvrda kvaliteta cele ove generacije. Presrećan sam što sam deo te generacije.
Nikada nije krio da je Partizan posebna priča njegove karijere. Na Banjici je naučio vaterpolo, školu života, postao je čovek...

- Jedno je istina, šta god se desi, Partizan će ostati moj matični klub, jedini klub koji volim. Crno-beli su mi pružili sve, ali i ja sam njima. Igrao sam sa polomljenim kolenom, šakom, milion puta sam rizikovao karijeru... Koliko god je to klub ljudi iz uprave, toliko je i moj, i tako će ostati - pričao je Filipović.
Filip danas igra za najmoćniji klub - Pro Reko. Živi u okolini Đenove, a u dva navrata bio je i šampion Evrope u klupskoj konkurenciji (Partizan i Pro Reko). Oženjen je bivšom odbojkašicom Crvene zvezde, Sanjom Hanušić. Imaju sina Vuka, rođenog 2013. tokom Svetskog prvenstva u Budimpešti. "Vesti" su ga proglasile za najboljeg sportistu 2014. i 2016. godine, a njegove uspehe smo redovno pratili i na stranicima vašeg i našeg lista.

Pavle Živković