Aleksandar Prijović rođen je u švajcarskom Sent Galenu pre 27 godina, od majke Mirjane i oca Milenka. Porodica je iz Priboja, ali su Švajcarsku odabrali kao zemlju u kojoj će se proširiti i omogućiti deci srećan život. Aleksandar je pohađao švajcarske škole, igrao za tamošnje klubove, ali korene nikada nije zaboravljao. Fudbalski talenat videli su i ljudi iz srpske Kuće fudbala, pa je Prijović imao nastupe za kadetsku selekciju naše zemlje.
Prisećao se kasnije da je tokom letnjih odmora često posećivao stadion Crvene zvezde, trenirao na "Marakani" i družio se sa vršnjakom Vujadinom Savićem i Milanom Pršom, za koga je tvrdio da je bio najtalentovaniji u generaciji. Milan je, inače, sestrić Dada Prše, bivšeg hrvatskog reprezentativca.
Prijović nikad nije gubio kontakt sa Srbijom. Dolazio je rodbini u posetu, uživao u srpskim specijalitetima i dečjoj igri. Ali ma koliko on nije gubio kontakt sa Srbijom, toliko je Srbija, tačnije Fudbalski savez, gubio kontakt s njim. Postao je Aleksandar pravi fudbalski pustolov. Malo je poznato da se još 2006. obreo u italijanskoj Parmi, da je pune tri sezone proveo u Engleskoj gde je branio boje Derbi Kauntija, Jeovila i Nortemptona.
Čini se da je, ipak, pravi potez predstavljao povratak u Švajcarsku 2010. godine. Tri sezone nosio je dres Siona, da bi se preko Lozane obreo u norveškom Tromsu. Tada je ponovo zapao za oko navijačima u Srbiji. Norvežani su igrali kvalifikacije za ulazak u Ligu Evrope protiv Partizana, a Prijović je u Tromsu pogodio mrežu crno-belih. Interesantno da je baš u tom duelu debitovao Aleksandar Mitrović za klub iz Humske.
I on je bio strelac. Napadači su se tada upoznali, a baš je Mitrović asistirao za gol Prijoviću u meču sa Gruzijom, koji je proslavio momka iz Sent Galena. Usledile su epizode u Đurgardenu i Legiji, a onda je došao grčki PAOK. Možda je baš Vladimir Ivić, tadašnji trener grčkog kluba, uticao da Srbi upoznaju Prijovića. U pravo vreme.
Danas već znamo da Aleksandar u Zlatanu Ibrahimoviću vidi uzora, ima želju da ostvari makar deo karijere švedskog asa. Pored fudbala strast mu je i kik-boks, koji trenira rekreativno, a malo je nedostajalo i da ga upražnjava tokom boravka u Poljskoj kad je želeo da zaštiti suprugu Marinu od uvredljivih komentara. Na sreću, to nije morao da radi.
Kao i mnogi sportisti ima nekoliko tetovaža, a izdvaja onu na kojoj dominira car Dušan. Kaže da mu je to omiljena i da je nedavno morao da je "prošeta Beogradom". Uvek patriotski nastrojen kaže kako nije mogao da bira gde će se roditi, ali da je Srbin sto odsto!
Iako se rado priseća perioda kada je trčao "Marakanom", ne želi da priča o navijačkom opredeljenju. Poručuje da simpatiše lokalni FAP iz Priboja, uz obaveznu zahvalnost Švajcarskoj koja mu je pomogla da postane čovek i uzoran sportista. Na Aleksandra su svi ponosni u njegovom domu u Goldahu kod Roršaha, pored roditelja i sestra Nina, i brat Novak. Neka je srećno na Mondijalu, junače.
P. Živković