Igor Kokoškov rođen je u Banatskom Brestovcu 17. decembra 1971. Kao mlađi je voleo da skija, ali se odlučio za košarku.

Karijera mu je išla uzlaznom putanjom sve do teške saobraćajne nesreće.

- Bio sam u vojsci u Nišu, a nastradali su mi skočni zglob i koleno. Bio sam po bolnicama 11 meseci. Čak četiri operacije sam imao. Bio sam srećan što su mi spasli stopalo. Pokušao sam posle da se vratim košarci, ali nije išlo. Zaista mi je bilo teško da se pomirim sa činjenicom da prekidam košarkašku karijeru, ali moralo je tako. Srećom, brzo sam se preorijentisao na trenerski posao iako je pokojni otac Stefan, bivši član Voždovačkog, rekao da je to izuzetno gorak hlab. Prvo mlađe kategorije OKK Beograda, Partizana, reprezentacije Jugoslavije. Na moj razvoj su veliki uticaj imali Goran Miljković Finac i Bora Cenić - podseća Igor na svoje početke.

Sa 34 godine bio je pomoćni trener u nacionalnom timu SCG pod Željkom Obradovićem na Olimpijskim igrama u Atini 2004. i na EP u Beogradu sledećeg leta. Između toga postao je prvi Evropljanin koji je u SAD bio zaposlen kao stalni pomoćnik trenera u nekom NCAA timu. Bilo je to 1999, a tim Mizuri Tajgersi. Kako kažu Amerikanci, to je bilo zbog odličnog znanja engleskog i bistre i ambiciozne prirode. Do prelaska u NBA bilo mu je potrebno samo godinu dana.

- Crta "neameričkog" košarkaškog identiteta svima je u NBA bila posebno zanimljiva, a meni je davala sve veći prostor u radu sa najtalentovanijim igračima na planeti. Konkurs za odlazak u SAD raspisalo je Udruženje košarkaških trenera Srbije. Sa ljudima iz SAD spojio sam se preko legendarnog trenera Džima Kalhuna. Tada sam postao prvi neamerikanac zaposlen kao stalni pomoćnik trenera u LA Klipersima pod Alvinom Džentrijem - priča Kokoškov.

Kod Lerija Brauna, veoma uglednog trenera u SAD, stiže 2003. godine i u Pistonsima postaje 2004. prvi neamerikanac pomoćni trener koji postao prvak NBA i bio deo tima trenera na Ol star utakmici. Od 2008. do 2013. je u Feniksu iz kojeg 2013. ide u Klivlend, pa 2015. nakratko u Orlando. Od jula 2015. je pomoćni trener u Juta Džezu a 5. decembra 2016. vodio je "džezere" samostalno do pobede nad Lejkersima kada se glavni trener Kvin Snajder povredio. Iste godine postao je i selektor Sloveniju koju je doveo do istorijskog uspeha.

Oženio se Patrišom 2009, a sa suprugom, koja takođe ima srpske korene, uživa u odrastanju ćerke Eline Grejs i sina Luke. Ima starijeg brata Nenada. Majka Milica, čija je motivaciona poruka "Tiha voda breg roni" stajala godinama ispred Igorove sobe i kako kaže, pokazivala mu značaj volje u svakom poslu, umrla je od amiotrofične lateralne skleroze (ASL), posle čega je Igor osnovao fondaciju koja nosi ime njegove majke i pomaže obolelima od iste bolesti. Od 2010. ima i američki pasoš. Dobio ga je na svečanosti organizovanoj u košarkaškoj dvorani, a prisustvovao je i Stiv Ker, kasnije osvajač dve titule NBA šampiona kao trener, dok je sa video-bima govorio tadašnji predsednik SAD Barak Obama.

Danas je Igor Kokoškov Srbin na krovu Evrope. Posle finala je rekao: "I da je Srbija pobedila, moj tim bi bio šampion." Šampionska rečenica evropskog šampiona.
                                                                                               Filip Simić