"Ulaskom u EU, srpska poljoprivreda bi mogla da potpuno nestane"

Заједничка пољопривредна политика (ЗПП) сматра се најзначајнијом и најкомплекс- нијом заједничком политиком Европске уније (ЕУ). За сваку државу кандидата за чланство у ЕУ пољопривреда представља једну од области у којој има највише изазо- ва, јер око трећину правних тековина ЕУ чине прописи који се односе на овај сектор. Осим на пољопривредне активности, ЗПП утиче и на многе друге секторе као што су: заштита животне средине, запошљавање, одговори на климатске промене и би- одиверзитет. Како је пољопривреда од суштинске важности за позитиван привредни и друштвени развој руралних средина ЕУ, може се рећи да ЗПП ЕУ није политика само за пољопривреднике, већ за све грађане ЕУ, јер се тиче свих нас. ЕУ издваја значајна средства за постизање одрживе пољопривредне и прехрамбене производње, а ЗПП је добар инструмент за “зелену” и “паметну” пољопривреду. То је динамична политика која је, суочавајући се са многим изазовима у својој 50 година дугој историји, веома напредовала. Од својих почетака, доживела је неколико рефор- ми, са циљем да се постигне висок ниво безбедности хране, доступност хране свим грађанима и пристојан живот за пољопривреднике.

После веома добро прихваћеног првог издања брошуре, а након значајних промена које су се десиле како у Европској унији, тако и у Србији, припремљено је друго, из- мењено и допуњено издање, чији садржај одражава све ове промене. Једна од промена у овом издању је и у броју питања. Овога пута сакупили смо тачно сто ваших питања и приредили одговоре на њих. Међутим, ту није крај. Позивамо све грађане, пољопривреднике, предузетнике, предузећа, задруге и друге да нам се сло- бодно обрате са питањима и недоумицама – које ћемо узети у обзир за неко следеће издање ове брошуре које ће, надамо се, одговарати неким новим изазовима Србије на путу ка њеном чланству у ЕУ.

Заједничка пољопривредна политика Европске уније – ЗПП ЕУ (Common Agriculture Policy – CAP) једна је од најбитнијих и најскупљих политика ЕУ, имајући у виду да се деценијама из заједничког буџета Европске уније издвајају највећа средства за њено спровођење. Заједничка пољопривредна политика резултат је дугогодишњих, константних промена које настају у међусобној интеракцији бројних субјеката унутар Европске уније – произвођача, институција ЕУ, влада држава чланица, потрошача, као и спољних фактора који се огледају, пре свега, у трговинским интересима ваневропских држава. Од свог настанка до данас ЗПП је доживела значајне реформе и промене, које су за основни циљ имале опстанак ЕУ као једног од главних актера на светском тржишту производње и прераде пољопривредних производа. Циљеви Заједничке пољопривредне политике, дефинисани чланом 38. Уговора о функционисању Европске уније, су: • повећање продуктивности у пољопривреди – унапређењем техничког развоја, рационализацијом пољопривредне производње и оптималним коришћењем фактора производње, нарочито радне снаге, • обезбеђивање одговарајућег животног стандарда пољопривредног становништва, • стабилизација тржишта, • гарантовање снабдевања пољопривредним и прехрамбеним производима и • обезбеђивање снабдевања потрошача по разумним ценама.

Циљ директних субвенција је обезбеђивање стабилног дохотка пољопривредницима. Из Европског фонда за гаранције у пољопривреди издваја се директна финансијска помоћ пољопривредницима у државама чланицама, у складу са мерама којима се регулише тржиште пољопривредних производа. Од 2003. године, пољопривредници у ЕУ нису више плаћени само да би производили храну, за шта се, по правилу, раније везивао износ субвенција – у односу на коли- чину испоручених производа. Сада су плаћања усмерена на дугорочнију корист за пољопривреду и произвођачи добијају субвенције независно од количине хране коју произведу. Такође, како би се обезбедила стабилност прихода, плаћање је могуће без обзира који производ пољопривредници одлуче да производе. Таква невезана плаћања омогућују пољопривредницима да се лакше прилагођавају тржишним кре- тањима, јер имају већу слободу при избору производа. Међутим, да би остварили право на субвенције, пољопривредници у ЕУ морају пош- товати принцип унакрсне усаглашености (види питање 49), који почива на две групе правила. Прва се односи на прописе у производњи који се тичу заштите животне сре- дине, здравља људи, биљака, као и добробити животиња, док се друга група односи на добре пољопривредне праксе са циљем очувања земљишта у добром стању. Поштовање правила унакрсне усаглашености у оквиру ЕУ строго контролише инспек- ција и, уколико се пољопривредни произвођачи не придржавају постављених услова, умањују им се плаћања.

Политика руралног развоја усмерена је на остваривање циљева развоја руралних сре- дина и унапређење квалитета живота људи који у њима живе. У Европској унији 91% територије је рурално и око 56% становништва живи у руралним срединама. Рурална политика се спроводи кроз три осе политике и то: 1) унапређење конкурентности сектора пољопривреде и шумарства 2) унапређење заштите животне средине и сеоских подручја и 3) унапређење живота у руралним срединама и диверзификација руралне економије. Један од елемената је и ЛИДЕР приступ (фр. LEADER – Liaison Entre Actions de Développement de l‘Économie Rurale – веза између руралне привреде и мера за развој), који је пре свега усмерен на појединачне пројекте који се припремају и спроводе на нивоу локалних заједница. У оквиру овог приступа, локалне заједнице имају прилику да реше специфичне проблеме на својој територији, имајући у виду природне, економске или друге специфичности. На тај начин се локалне заједнице укључују како у спровођење мера Заједничке пољопривредне политике, тако и мера које се односе на унапређење запошљавања и смањивање сиромаштва у руралним срединама. Политика руралног развоја финансира се из средстава која су обезбеђена у оквиру Европског пољопривредног фонда за рурални развој.

После бројних спроведених реформи, слика Заједничке пољопривредне политике се значајно променила. Ова политика данас прати трендове развоја у друштву и има значајну улогу која се огледа пре свега у производњи здравствено безбедне хране, развоју сеоских и руралних подручја, заштити пољопривредних подручја и животне средине, очувању биолошке различитости. И сама Европска унија се мења. Само су проширења од 2004. године удвостручила радну снагу и величину обрадиве површи- не, а истовремено су тржишту донела више стотина милиона нових потрошача. Чврст је став да Заједничка пољопривредна политика Европске уније треба да омо- гући боље пословне могућности пољопривредницима, који се суочавају са високим трошковима производње, и да унапреди опште, јавно добро на нивоу Уније. Међу стратешким циљевима до 2020. године посебно се издвајају одржавање витал- ности руралних заједница којима је пољопривреда основна привредна активност, укључујући веће запошљавање, што ће значајно унапредити привредни и социјални развој, као и степен развоја заштите животне средине. Многе препоруке европских институција, у протеклих неколико година, усмерене су на једнакост у расподели између првог и другог стуба политике. Посебно су истакнути подстицање иновација и конкурентности и правовремене реакције на климатске про- мене. Мере подршке у оквиру оба стуба политике треба да буду усмерене на активне пољопривреднике, имајући у виду ограничења у финансијским давањима у оквиру предвиђеног буџета и утицај економске кризе на пољопривреду.

По својој суштини, Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) је споразум о слободној трговини између Европске уније и Србије, којим је прописана општа обаве- за укидања било каквих царинских и количинских ограничења у трговини између двeју страна. Споразум је потписан 2008. године, а у потпуности се примењује од 2013. У периоду од 2009. до 2013. године, колико је трајала ратификација ССП-а, примењиван је тзв. Прелазни споразум који је био састављен од трговинских одредби ССП-а. Зона слободне трговине између Србије и ЕУ успостављена је 2014. године, када је завршена последња година постепеног смањивања царина на увоз производа из ЕУ. Пуна либерализација (без царина и квота) примењује се на индустријске производе, док су за пољопривредне и прехрамбене производе договорени изузеци. Осим царина и квота, Споразум прописује и заједничка (европска) правила у обла- сти заштите конкуренције (антимонополска политика и правила за доделу државне помоћи), као и одређена правила у области интелектуалне својине, јавних набавки, стандардизације и заштите потрошача. Такође, Споразум предвиђа правила и меха- низме за заштиту домаће привреде услед великих поремећаја проузрокованих зна- чајнијим повећањем увоза.

Од производа животињског порекла, у ЕУ могу бити извезени само они који су произ- ведени/отпремљени из објеката који имају посебну дозволу (на основу правила про- писаних Уредбом Европског парламента и Савета 854/2004). Процедура регистрације, одобравање и уписивање на листу за извоз у земље чланице Европске уније обавља се у сарадњи са Министарством пољопривреде и заштите животне средине (Одељење за ветеринарско јавно здравље, Управа за ветерину), у складу са прописаном процедуром.

ССП предвиђа опште мере заштите које и Србија и ЕУ могу предузети у случају прекомер- ног извоза који би могао да нанесе озбиљну штету домаћој индустрији или проузрокује озбиљне поремећаје у неком сектору привреде. Ове мере најчешће се односе на „замрза- вање“ одобрених повластица, односно њихово смањење или укидање. Оне су увек времен- ски ограничене на максимум 2 + 2 године. Осим ових, општих заштитних мера (члан 41), Споразум предвиђа и посебне мере заштите за пољопривредне и прехрамбене производе (члан 32), поштујући осетљивост тржишта пољопривредних и прехрамбених производа. У складу са овом одредбом, у случају да увоз проузрокује озбиљан поремећај на тржишту, Србија може одмах да предузме мере за отклањање насталог проблема. Такође, у случају несташица или опасности од несташица прехрамбених производа (члан 42), Србија може да привремено ограничи извоз ових производа (што је већ користила како би се отклонила претња од несташице хране услед суше 2012, када је привремено забрањен извоз шећерне репе, сунцокрета и соје).

Република Србија је, од званичног датума који се узима као почетак политичких преговора (21.1.2014. године), започела са аналитичким прегледом законодавства (скринингом) у неколико поглавља. У периоду од 4. до 7. фебруара 2014. године одр- жани су састанци експланаторног скрининга за поглавље 12 (безбедност хране, вете- ринарска и фитосанитарна политика), на коме су представници Европске комисије (ЕК) представили правне тековине ЕУ које се односе на ову област. Састанци била- тералног скрининга за ово преговарачко поглавље одржани су од 20. до 24. октобра 2014. године. За поглавље 11 (пољопривреда и рурални развој) експланаторни скри- нинг одржан је 18-20. марта, а билатерални 14-16. маја 2014. године. За поглавље 13, посвећено рибарству, експланаторни скрининг је одржан 30. септембра 2014. године. Ови састанци представљају почетни корак у којем ЕК и држава кандидат, у директној комуникацији, утврђују спремност државе да у потпуности примени правне тековине ЕУ у одређеној области. Разлика у називу ових састанака означава процедуру пред- стављања правних прописа. Током експланаторног скрининга ЕК представља држави кандидату најважније прописе у одређеном поглављу, а током билатералних држава кандидат представља своје законодавство и стање у том сектору. Због изузетног значаја процеса преговора, за запослене у државној администарцији и привреднике, ЕК је омогућила да се ови састанци могу пратити путем видео линка у директном преносу. Привредна комора Србије, у сарадњи са Министарством пољопривреде и заштите животне средине и Канцеларијом Владе Србије за сарадњу са цивилним друштвом, организовала је у својим просторијама праћење неколико састанака скрининга за поглавља која се односе на пољопривреду (али и друга значајна поглавља за привреду Србије).

Шта домаћи пољопривредници добијају, а шта губе чланством Србије у ЕУ? _______ Највећа корист коју произвођачи добијају чланством у ЕУ су стабилност и предвидљи- вост подршке за пословање и стабилнија тржишна кретања у односу на постојеће стање у Србији. Једна од основних карактеристика ЗПП је финансирање у седмого- дишњем периоду (актуелни буџетски период 2014-2020. година), са тачно утврђеним износима субвенција могућим корисницима и наменама на годишњем нивоу (види питање 4). На овај начин, обезбеђује се стабилност, предвидљивост и конзистентност пољопривредне политике за све учеснике у процесу производње, прераде и пласмана хране. Ниво цена не може се гарантовати, али се развијеним и уходаним инструментима це- новне политике обезбеђују мање промене цена и онемогућавају њихова висока вари- рања, што на домаћем тржишту тренутно није случај. Са друге стране, од тренутка отварања тржишта и снижавањем царинских стопа за увозне производе, српски пољопривредници морају да се изборе квалитетом и ценом за место, како на домаћем тако и на страним тржиштима, и у исто време да се при- државају свих важећих прописа у области безбедности хране, система квалитета и очувања, као и одрживог коришћења природних ресурса .

Због чега је важно да пољопривредници региструју своје имање и домаће животиње и како то да учине? _________ Ресорно министарство за пољопривреду Републике Србије 2004. године започело је процес регистрације пољопривредних газдинстава, са циљем да се прецизно одреде ко- рисници аграрног буџета, структура производње и капацитети, како би могла да се де- финише стратегија развоја пољопривреде и води успешна аграрна политика. Успоста- вљање Регистра пољопривредних газдинстава доприноси унапређењу пољопривредне производње у Републици Србији – тако да буде продуктивна, богата и поштована, кон- курентна на тржишту Европске уније и на другим тржиштима. Ова база података пома- же да се рационалније спроводе мере за подстицање развоја пољопривредне произ- водње и успостави директан контакт с произвођачима, без посредника. Податке који су садржани у Регистру користи једино Министарство пољопривреде и евентуално држав- ни органи (суд, полиција, Пореска управа и Фонд ПИО). Трећим лицима се могу доста- вљати само збирни подаци, који нису везани за конкретно пољопривредно газдинство. Упис пољопривредних газдинстава у Регистар је добровољан, бесплатан и није везан за временски рок (упис се може извршити током целе године). У Регистар пољопривредних газдинстава могу да се упишу: • физичка лица – пољопривредници заједно са члановима свог породичног пољопривредног газдинства, • предузећа регистрована за обављање пољопривредне производње, • земљорадничке задруге, • предузетници регистровани за обављање пољопривредне производње, • научно-истраживачке организације из области пољопривреде. Регистар пољопривредних газдинстава води Министарство финансија – Управа за трезор, са својом мрежом филијала и експозитура. Упис и промена података, као и подношење захтева за одређене подстицајне мере, обавља се у подручној јединици Управе за трезор, која је надлежна према месту пребивалишта пољопривредника, предузетника, односно према месту седишта правног лица, без обзира где се изводи пољопривредна производња. У случају да дође до било каквих промена података који су пријављени у Регистру, обавеза је да се нови подаци пријаве Управи за трезор у року од 30 дана од настанка промене. Сви подстицаји се дају само за регистроване животиње, површине и култу- ре. Уколико се одговарајући податак (површина под одређеном културом, број стоке и сл.) не налази у Регистру газдинства, неће бити могуће остварити субвенције по том основу.

Како наш пољопривредник може бити конкурентан европском (нпр. француском или немачком)?________ Иако се за српску пољопривреду не може рећи да има развијену конкуретност какву срећемо у већини земаља ЕУ, константан раст извоза пољопривредних производа, који Србија бележи у протеклим годинама, у великој мери показује да српска пољопривреда може бити конкурентна европској. Основни елементи конкурентности Србије у овом моменту су ниске цене пољопривредних производа, настале као последица ниске цене рада и ниске цене земљишта (услед недовољно активног тржишта земљишта). То, међу- тим, на дужи рок не могу бити основни фактори конкурентности српске пољопривреде. Садашњи, незадовољавајући ниво приноса и квалитета производа резултат је недо- вољне финансијске подршке пољопривреди, у односу на ону коју можемо очекивати уласком у ЕУ. Простор за раст конкурентности лежи у значајним природним ресурси- ма, који Србију стављају у сам врх европских држава. У Србији постоје пољопривредна газдинства која се већ сада налазе на истом, или чак вишем нивоу конкурентности од оних у непосредном окружењу, па и у западној Ев- ропи. Њихов опстанак и развој биће условљен и њиховом способношћу да даље пра- те развој и захтеве тржишта и да одговоре свим изазовима које они доносе. Простор за раст конкурентности лежи у значајним природним ресурсима, у сфери унапређења стандарда квалитета и унапређења производног програма, бржем продору иновација и чвршћем производном ланцу.

Шта се исплати/не исплати производити за тржиште Европске уније?__________ Тржиште ЕУ засновано је на принципу исплативости производа, не само произвођачима већ и потрошачима. Отуда, одговор на ово питање није једноставан. У сваком случају, одлука о томе шта ће производити на свом газдинству пре свега је на самом произвођачу. Он мора планирати своју производњу у складу са ситуацијом на тржишту, али и у складу са својим могућностима да понуди тржишту производ који ће бити конкурентан ценом и квалитетом. Наука, такође, нема одговор на питање која је оптимална производна структура, која је оптимална величина газдинства и слично. Газдинства бирају своју развојну страте- гију у складу са расположивим ресурсима, пословним амбијентом и потребама тр- жишта, што су фактори који се динамично мењају. Нека од истраживања тржишта указују да земље као што је Србија на европско тр- жиште најлакше могу пласирати производе који се одликују врхунским квалитетом, уграђеном додатом вредношћу (прерађене), затим еколошке (органске) производе и друге препознатљиве, специфичне традиционалне локалне производе и услуге.