MARIJAN RISTIČEVIĆ: Očaj, siromaštvo i neizdrživu bedu doneo nam 5. oktobar!
peti oktobar dan kad je svetlo slobode i demokratije, posle dvanaest godina vladavine Slobodana Miloševića, samo na trenutak, obasjalo na stotine hiljada onih koji su čekali taj dan, i onih koji su izginuli u ratovima, čistkama ili na drugi način umrli, a da taj zračak slobode nisu ni osetili!
Dan nade, koja je brzo izbledela na našim licima, i usahla u našim srcima. Danas dvanaest godina kasnije na Jutjubu gledam kako komunalni policajci gradonačelnika grada Beograda Dragana Đilasa hapse starca od šesdeset godina, primenjujući silu, samo zato što se usudio da u gradski autobus uđe bez karte. Još mi odzvanja u ušima, prilikom hapšenja, njegovo muklo “deco nemam ni za leba a kamoli za kartu“ .
Naša zemlja je opljačkana surovo do gole koske a korist su izvukle strane banke, strani trgovinski lanci i domaći inferiorni poslušnici, koji su za svoj posluh dobili ekskluzivno pravo da opljačkaju ostatak sopstvenog naroda i sopstvene države. Danas, dvanaest godina posle petog oktobra, siromaštvo i beda našeg naroda je neizdrživa za gledanje. Dok hiljade, desetine hiljada, stotine hiljada naših ljudi, žena, staraca i dece gladuje, u predvečerje petog oktobra, grupica oholih, bezobzirnih i bezobraznih, izvrgavaju ruglu Isusa Hrista. Tu smotru šake bogohulnika i nevernika, koji od svoje “seksualne orijentacije“ prave biznis i karijeru, obezbeđivalo je više policajaca nego što je petog oktobra 2000.- te branilo vlast Slobodana Miloševića. Srbija Cara Dušana, Srbija Cara Lazara i Obilića, Srbija Karađorđa i Miloša, Srbija njiva i šljiva, postala je Srbija srama, beznađa i očaja! U toj Srbiji se od gladnih otelo da bi se iz budžeta isfinansirale LGBT “svečanosti“.
U Srbiji nacionalno bogastvo, prirodna i stvorena dobra, trebalo bi da služe da svako ima pošten posao, pristojnu zaradu, čestit dom, dostupno školstvo i zdravstvo i dostojanstvenu starost. Umesto toga, umesto obećanih zlatnih kašika dovedeni smo do praznih tanjira i narodnih kuhinja. I danas se kaiš najčešće steže oko praznih stomaka ! Umesto, kao nekada, u protestne šetnje naš narod uglavnom šeta od kontejnera do kontejnera. Tako izgladneli narod lako je varati na izborima. Gladna riba na udicu sama juri!
Dobili smo najduži i najviši most da bi nas lakše prevodili žedne preko vode.
Umesto nekadašnje jedne TV Basitlje danas imamo najmanje pet. Umesto štampanih medija pod kontrolom vlasti imamo medije u vlasništvu vlasti. Na kraju pitanje koje mi se nameće da li u Srbiji sloboda sviće samo kad režimskim novinama potpališ režimsku televiziju i traje li ko leptirov život?!
170
