Од како је Свети Сава скинуо папину круну са главе свог брата и венчао га на православно краљевство, стратешка нит која је у зависности од околности само мењала своју форму, била је (и остала) – борба против српског православног народа до истребљења. Од бројних Крсташких ратова који су се више водили против Православља него ислама, преко књиге Croatia redivivaПавла Ритера Витезовића штампане у Бечу 1701. године (по његовој шизофреној идеји, на овим просторима живе само Хрвати, а Србија и Бугарска се називају црвеном Хрватском), његовог духовног потомка Људевита Гаја, па Анте Старчевића и праваша, до Павелића, Броза и Туђмана - Ватикан је баштинио и свесрдно подржавао концепцију великохрватске рас,истичке србоцидне идеје. Дакле, ксенофобна, рас,истичко-патолошка идеја велике римокатоличке етнички чисте Хрватске - захваљујући пре свега Ватикану - надживљавала је све државе које су пропадале и рас,истичко “Хрватско државно и историјско право” као феникс је уз логистичку подршку Ватикана, оживљавало са истом силином у новим државама, независно од политичког и друштвеног система. Србоцид се спремао и спроводио како у римокатоличкој Аустро-Угарској монархији и клеро-нац,истичкој НДХ, тако и у комунистичкој Југославији.4 На “Првом хрватском католичком конгресу” одржаном 1900. године у Загребу, практично су донете смернице клерикалног деловања за читав XX век, постављени су темељи за клерона,цистичку НДХ у којој је остварена тако интимна симбиоза уст,аша и римокатоличког духовенства, да је апсолутно потребно приликом сваког помињања ове монструм државе користити термин који је најбоље карактерише – клеронац,истичка НДХ.