Čuvaju kuće gazdama iz inostranstva
Istočnu Srbiju je poslednjih godina zaposlila dijaspora. Prelepe vile preko godine zvrje prazne i na meti su i lopova i korova, pa su mnogi iznajmili čuvare koji pleve bašte i čuvaju kuće. Zarada čuvara se kreće od 200 do 300 evra mesečno, pa je dobro svima, i vlasnicima i nameštenicima.
Zorka Stanisavljević iz Resavice ima 67 godina i srećna je što je u tim godinama našla posao.
- Nekada sam bila gladna, bosa i gola. Sada mi je odlično. Već dve godine staram se o kući Živorada Milovanovića, koji je sa svojom familijom u Cirihu više od 40 godina. Čistim kuću, dvorište, hranim pse i ostale životinje. Nekad bude više posla, da nemaš vremena da sedneš u toku dana, a nekad presediš ceo dan. Gazde su mi dobre, ne samo da mi daju platu nego mi i kupuju hranu i ostale potrepštine - priča Zorka Stanisavljević.
Dobra zarada
|
Ona još kaže da je posle 20 godina rada u gljivari rudnika "Rembas" u Resavici zaradila penziju od 100 evra, koja joj nije bila dovoljna da preživi.
Onda je počela da čuva starije ljude u okolnim selima. Poslednji od njih bio je deda Radosav, Živoradov otac. Kada je on preminuo, ostala je da pazi njihovu kuću.
- Tuđa kuća tuga je velika. Iako su gazde dobre, moje je samo ovo odelo na meni. Celog života sam trpela, bila bosa i gola, ali sam spavala u svom krevetu. Ali, od moje penzije imam para samo do podne.
Ovako penziju dajem ćerki Gordani i zetu, ovde imam sve da pojedem i od novca koji mi daju da kupim sve što mi treba - iskrena je Zorka.
U selu Grabovcu, takođe kod Svilajnca, Živko i Ljiljana Blagojević pet godina paze imovinu Miroslava Jovanovića, koji radi u Parizu.
- Održavam dvorište, šljivar, šišam travu, a moja supruga čisti kuću. Ako se kuća ne provetrava brže propada, a dvorište se zakorovi. Miroslav nam godišnje plaća 400 evra, što nije mnogo, ali ja sam mu rekao koliko da - kaže Živko.
On je sa suprugom i sinovima Srđanom i Dušanom pre 10 godina došao iz Orahovca na Kosovu i Metohiji. Milutin Đurđević, koji već de cenijama živi u Kanadi dozvolio je da stanuju u njegovoj kući, a da mu zauzvrat brinu o imovini.
- To nam puno znači, jer živimo od moje invalidske penzije od 11.000 dinara. Milutin nam je rekao da će biti dobro i njemu i nama. On je zadovoljan što mu održavamo kuću i dvorište, a mi ne plaćamo ništa. On u zavičaj nije dolazio 25 godina, pa je tek pre šest godina došao - dodaje Živko.
Ima i onih koji besplatno brinu o kućama prijatelja i rodbine. Jedan od tih primera je Slavoljub Đorđević iz svilajnačkog sela Bobova, koji od 1998. godine brine o kući svog kuma Ljubisava Jovanovića.
- Od kada je Ljubisavljev otac Miodrag preminuo, obilazim njegovu kuću, obrađujem tri hektara zemlje, sejem baštu u dvorištu, hranim pse. Nije teško, jer da jeste, ne bih to radio. Stignem da obradim i svoje njive - kaže Slavoljub.
Ljubisav Jovanović, zidar u penziji, koji živi u Salcburgu sa suprugom Ljiljanom, decom Dejanom i Lidijom, punih 40 godina, kaže da ne zna šta bi radio da nema nikog da mu brine o kući.
- Dao sam mu ključeve i poverenje za celokupnu imovinu. Javim kumu šta treba da uradi i kada ću da se vratim. Dočeka me sve sređeno, a zimi i topla kuća, jer on uključi grejanje. Nas dvojica se lepo slažemo, tako da kad dođem u selo pomognem mu sve što treba - zadovoljan je Ljubisav.
