Naučnici otkrili šta je razlog propasti civilizacije Maja
Uprkos neverovatnim dostignućima u astronomiji, arhitekturi i matematici, klasična era civilizacije Maja doživela je kolaps pre oko 1.000 godina. Istoričari dugo sumnjaju da je razlog njihovog nestanka bila suša, ali dokazi te tvrdnje nisu bili dovonjno jasni.
Savremena sofisticirana tehnika, međutim, ne samo je potvrdila tu teoriju, već je dala i prilično precizne mere o suši koja je vladala u to vreme.
Jezero Čičankanab, na poluostrvu Jukatan, nalazilo se dovoljno blizu centra majanske civilizacije da bi moglo da pruži precizne podatke o klimi u toj regiji. Sredinom 90-ih uočene su promene u odnosu teških i lakih izotopa kiseonika u školjkama na dnu jezera, pa su one pokazale da su poslednje godine klasičnog perioda Maja bile relativno suve.
Ipak, merenja u tom periodu nisu mogla da ukažu na to koliko je taj period zaista bio suv u odnosu na pređašnje ili kasnije periode.
Pročitajte još:
* Naučnici tvrde: Znamo zašto su nestale Maje
* Otkriće u prašumi Gvatemale: Pronađen grad Maja i 60.000 građevina
Da li su klimatske promene zaista bile toliko snažne da sruše civilizaciju koja je imala najnapredniji sistem pisanja i bila u stanju da izgradi veličanstvene gradove?
Studija objavljena u magazinu Sajans daje odgovor na to pitanje i pokazuje da se klima Centralne Amerike u tom periodu dramatično promenila, ali još uvek ne znamo zašto.
Student Univerziteta Kembridž Nikolas Evans izmerio je izotope kiseonika i vodonika u molekulama vode, zarobljenim u naslagama gipsa koje su prikupljene prilikom bušenja dna jezera.
Evans i njegove kolege su zaključili da je došlo do smanjenja godišnje količine padavina između 41 i 54 odsto unutar tog vodnog područja jezera, i to tokom nekoliko dužih perioda unutar 400 godina.Vlažnost vazduha je opala za dva do sedam odsto, što možda zvuči skromno, ali je zaista imalo važan učinak na isparavanje.
To je rezultiralo drastičnim posledicama po poljoprivrednu proizvodnju, a tokom najekstremnijih godina bilo je i gore. Malo bi civilizacija u to vreme imalo dovoljne zalihe hrane da prežive ovako što, pa izgleda da ni gradovi Maja nisu bili izuzetak...
Danas je nivo padavina sličan onome iz perioda kada su Maje bile na svom vrhuncu. Ipak, sa poljoprivrednim sistemom fokusiranim na žedne useve, kao što je pamuk, verovatno da nisu mogli da prežive sa količinom padavina koja je nekim drugim civilizacijama bila dovoljna. Postoje dokazi da su suše često pogađale cela područja istovremeno.
Kultura Maja nije izumrla krajem razdoblja kasne Antike, ali su tada broj ljudi i njihova tehnologija bili znatno manji i slabiji, a oni sami preorijentisani na stalne izvore vode.
Proučavanje toga zašto je neka civilizacija propala pruža nam važne smernice o opasnostima koje i nama prete.
Činjenica da je majanske gradove u propast odveo pad količine padavina na stepen na kome su druge kulture mogle uspešno da se razvijaju, pokazuje nam da je brzina klimatskih promena obično važnija od apsolutne maksimalne temperature ili količina padavina.
