Utorak 22. 10. 2019.
Washington
70
  • Chicago
    80
  • New York
    130
  • Belmont
    130
  • Atlanta
    180
  • Boston
    200
  • Firt
    120
  • Denver
    200
  • Detroit
    120
  • Dover
    160
  • Hartford
    120
  • Orlean
    140
  • Helena
    180
  • Ren
    120
  • Honolulu
    250
  • Las Vegas
    160
  • Portland
    250
  • Salem
    120
  • Santa Fe
    60
  • Tampa
    300
  • Topeka
    110
0
Utorak 03.01.2017.
11:10
express.hr A

Naučnici tvrde: Znamo zašto su nestale Maje

Već vekovima naučnici raspravljaju o uzrocima pada i konačne propasti nekad najmoćnije civilizacije novog sveta.

pixabay.com
 

Ogromni gradovi izgrađeni od krečnjaka. Divovske piramide i stotine kuća. Sve to je nekad bilo obeležje majanske kulture, drevne civilizacije na području današnje središnje Amerike. Španski konkistadori su u šesnaestom veku bili odlučni u nameri pokoravanja čitavog novog sveta, ali kad su došli, tamo su videli da je džungla gotovo potpuno prekrila sve tragove nekad moćnih Maja.

U to vreme su Maje i dalje životarili. Uspevali su da pružaju i otpor evropskim osvajačima, ali bila je to tek bleda sena nekad moćne civilizacije koja je nekad imala i do dva miliona stanovnika. Pretpostavlja se da su Maje doživeli vrhunac moći negde u sedmom veku nove ere, ali u vekovima nakon toga, a posebno oko prelaza prvog u drugi milenijum, iz dosad nepoznatih razloga su gotovo potpuno nestali.

Majanske misterije

Dva veka arheoloških istraživanja u bespućima džungli središnje Amerike tek su zagrebala površinu majanskih misterija. Zna se da su Maje bili vrhunski intelektualci i već tada su bili dobro upoznati s matematikom i astronomijom. Te nauke su spojili i tako su gradili piramide i hramove koji su precizno pokazivali kretanje planeta i zvezda. Osim toga, koristili su i jedino zabeleženo pismo u Mezoamerici.

Međutim, sredinom devetog veka nove ere počinje katastrofalni i strmoglavi pad nekad najmoćnije civilizacije. Zapanjujuće je i to što čak i nakon nekoliko decenija proučavanja, arheolozi nisu potpuno sigurno zašto su Maje propale, piše BBC.

Dosadašnja istraživanja su pokazala da su Maje uživale neviđen rast između trećeg i devetog veka i istovremeno su beležili povoljne količine kiše. Isti arheološki zapisi kažu i da je početkom devetog veka zabeležen gotov čitav vek dugotrajnih i čestih suša. Neka sušna razdoblja su trajala decenijama. Sve to je bitno napomenuti zato što je Jukatansko poluostrvo, gde su izgrađeni najveći majanski gradovi, krečnjačko područje, gde su reke i jezera prava retkost. Zbog toga su gradovi nastajali oko ponora u kojima se skupljala voda.

Neki gradovi preživeli

Otkako su istraživači prvi put otkrili sušna razdoblja, intrigiralo ih je kako se poklapaju sušna razdoblja i pad majanske civilizacije. Svima koji su ikad učili statistiku bi se sada upalila lampica i govorili bi da korelacija ne govori o uzročno-posledičnim vezama, a i naučnici su imali takav stav.

Imali su čak i dokaze, a ne samo teorije. Naime, iako je velika većina majanskih gradova delimično ili potpuno nestala, neki gradovi nisu. Većina propadanja dogodila se u južnim majanskim teritorijima, gde su današnji Belize i Gvatemala. Nešto severnije su majanski gradovi čak i počeli da rastu. Naučnici su se pitali, ako je jug uništen zbog suša, kako je moguće da je sever uživao u rastu?

Možda i najveću pometnju je bacio Čičen Ica, jedan od najvećih gradova u svetskoj istoriji, koji je nastao otprilike u to vreme.

Pojavile su se razne teorije, ali tek nedavna istraživanja možda će konačno rasvetliti razloge pada Maja. Naime, u nedavno objavljenom istraživanju stoji da je čak i na severnom delu majanskog carstva došlo do znatnog opadanja broja stanovnika. Istraživači su najviše morali da se oslanjaju na datiranje radioaktivnim ugljenikom i zapisima u kamenim kalendarima, zato što su španski osvajači uništili sve majanske knjige.

Suša kriva za propast?

Naučnici su otkrili da je došlo do 70-postotnog smanjenja broja kalendarskih zapisa u drugoj polovini devetog veka. Neki drugi dokazi pokazuju da je došlo i do značajnog smanjenja broja novih građevina, što pokazuje da ni severni delovi carstva nisu prošli neokrznuto kroz sušni period. Ipak, to nisu nove informacije.

Arheolozi već duže vreme znaju da je sever preživeo, a Čičen Ica je dokaz toga. Ono što je otkriveno i što je možda poslednji komad slagalice majanskog propadanja jeste novootkriveno sušno razdoblje tokom 11. veka. Kako to istraživači opisuju: "Bila je to megasuša. Tako sušno razdoblje regija nije iskusila 2.000 godina".

Nakon drugog talasa suša više nije bilo majanskog oporavka i čudesnog povratka. Nakon drugog sušnog razdoblja, Maje su zauvek izgubile svu svoju staru slavu.

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
  • 2019 © - vesti online