Bile su boginje drevnog Egipta čije ubistvo se kažnjavalo smrću
Mačke kao polubožanska bića nisu mogle biti lično vlasništvo nijednog čoveka i samo je faraon mogao da ima svoju mačku. Sve mačke bile su pod njegovom zaštitom i naneti zlo ovoj životinji smatrano je izdajom.
Ostaci drevnog egipatskog grada Bubastisa najbolji su dokaz ogromnog poštovanja starih Egipćana prema mačkama. Među ruševinama ovog grada, kojim je nekada dominirao hram posvećen boginji Bast, pronađeno je ogromno groblje sa više od 300.000 mumificiranih mačaka, piše Pet Magazine.
Otac istorije Herodot ostavio je svedočenje da su mačke iz celog Egipta nakon što bi uginule često donošene u Bubastis da bi tu bile mumificirane i sahranjene na velikom groblju. Bez obzira na to što se njegova trdnja ne može proveriti, niti uzeti zdravo za gotovo, ostalo nam je dovoljno dokaza da je mačkama ukazivana počast da, poput ljudi, budu balsamovane, a slične grobnice pronađene su duž čitavog Nila. Herodot još piše i da su Egipćani ponekad u znak žalosti brijali obrve kada bi im mačka uginula i žalili je sve dok obrve ne bi ponovo narasle.
Imena
Egipćani nisu razlikovali divlje od pitomih mačka i sve su ih zvali „miu“, što je najverovatnije onomatopeja njihovog oglašavanja. Mačke su retko nosile lična imena, mada ima potvrđenih primera da se i to dešavalo. Zabeleženo je i da je postojalo (ljudsko) žensko ime Miut, što je ženski rod egipatske reči za mačku.
Prema nekim teorijama, mačke kao polubožanska bića nisu mogle biti lično vlasništvo nijednog čoveka i samo je faraon imao pravo da ima svoju mačku. Sve mačke bile su pod zaštitom faraona i naneti zlo ovoj životinji smatrano je izdajom.
Kazne
Zabeleženi su brojni primeri izricanja teških kazni zbog povređivanja mačke. Na vrhuncu slave boginje Bast ubistvo mačke, čak i slučajno, kažnjavalo se smrću. Izvoz mačaka iz Egipta u susedne zemlje bio je zabranjen, što je dovelo do crnog tržišta i razvoja krijumčarenja ovih životinja.
Persijanci
Herodot navodi još jednu teško proverljivu priču o egipatskoj ljubavi prema mačkama i o tome kako su tu ljubav zloupotrebili Persijanci. Navodno, Persijanci su zarobili veliki broj mačaka i potom ih pustili na bojno polje. Kad su Egipćani videli prestravljene mačke kako trče po bojnom polju, predali su se neprijatelju radije nego da rizikuju da povrede svete životinje.
Boginja
U centru kulta posvećenog mačkama nalazila se upravo boginja Bast, koje je u početku prikazivana kao lavica ili žena s glavom lava, da bi kasnije dobila nešto graciozniju formu žene s glavom (domaće) mačke. Bast je bila solarno božanstvo, boginja rata i zaštitnica boga Ra. Osim Bast, čitav niz drugih božanstava povezivan je s mačkama, a postoje i dokazi da su i same mačke smatrane polubožanskim stvorenjima.
Ljubav
Poreklo velikog značaja koji su ove životnje imale u drevnom Egiptu nije sasvim poznato, ali se često dovodi u vezu s ulogom koju su imale u borbi protiv glodara. Kao društvo čiji je uspon zasnovan na poljoprivredi, Egipat je imao veliki problem s miševima, pacovima i zmijama koje su ugrožavale skladišta žitarica. Veruje se da su Egipćani uočili da se divlje mačke u prirodi hrane ovim štetočinama i da su zbog toga počeli da ostavljaju ostatke hrane, poput ribljih glava, kako bi mačke počele redovno da ih posećuju.
Približavanje ljudskim naseobinama mačkama je donelo siguran izvor hrane (kako štetočina u ambarima, tako i one koju su ljudi ostavljali), ali i zaštitu od većih predatora. Vremenom, stvorilo se prijateljstvo između ljudi i mačaka, a one su elegantno ušetale i u ljudske domove. Stari Egipćani su, prema nekim izvorima, čak išli u lov sa svojim mačkama. Postoje mnoge slike na grobnicama koje prikazuju mačke kako hvataju ptice ili ribe i donose ih ljudima.
Dve rase
U drevnom Egiptu živele su dve glavne rase mačaka. Mačka iz džungle (Felis chaus) i afrička divlja mačka (Felis silvestris lybica). Ova druga imala je mirniji temperament i češće je pripitomljavana. Dve vrste vremenom su se ukrstile u novu, koja je u bliskom srodstvu s modernom rasom egipatski mau.
Kako su mačke pripitomljavane, sve više su dolazile do izražaja promene u temperamentu i pojavi. Dobile su živahnije boje jer više nije bilo potrebe za kamuflažom, a tela su im postala sitnija i manje mišićava. Brojni dokazi ukazuju da većina današnjih mačaka vodi poreklo iz starog Egipta.
