Počinje istraživanje jedne od najvećih misterija univerzuma
Kada je svemir nastajao pre 13,7 milijardi godina, Veliki prasak proizveo je u parovima čestice materije i antimaterije. Tako kaže zvanična fizika.
Ali sve što danas vidimo u svemiru, od najmanje bube na Zemlji do najveće zvezde, sastavljeno je od čestica materije čiji antimaterijski blizanci ne mogu nigde da se pronađu.
Naučnici su ove nedelje u velikoj podzemnoj evropskoj laboratoriji došli korak bliže rešavanju te zagonetke stvorivši antimaterijsku česticu - atom "antivodonika".
"Hteli smo da ustanovimo da li će se vodonik u materiji i antivodonik u antimateriji ponašati jednako", rekao je Džefri Hangst iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN).
Otkriće čak i najmanje razlike, koja bi mogla da objasni očigledan disparitet materije i antimaterije, uzdrmao bi standardni model fizike, zvaničnu teoriju o fundamentalnim česticama koje čine svemir.
Ali, pomalo razočaravajuće, poslednji i "dosad najprecizniji ogled" nije otkrio nikakve razlike u ponašanju atoma vodonika i antivodonika. Barem ne još.
"Za sada izgledaju jednako", rekao je Hangst.
Standardni model, koji objašnjava nastanak i ponašanje vidljivog svemira, ne pruža objašnjenje za nestanak antimaterije. Nauka pretpostavlja da je Veliki prasak proizveo čestice materije i antimaterije u parovima jednake mase, ali suprotnog električnog naboja.
Problem je u tome što čestice, kada se sretnu, potiru jedna drugu, i iza sebe ne ostavljaju ništa osim čiste energije, što je princip koji pokreće imaginarne svemirske brodove u "Zvezdanim stazama".
Fizičari veruju da su se materija i antimaterija dodirnule i implodirale nedugo nakon Velikog praska, što znači da današnji svemir ne bi trebalo da sadrži ništa osim ostataka energije.
Međutim, naučnici kažu da materija, odnosno sve ono što možemo da dodirnemo i vidimo, čini samo 4,9 odsto svemira.
Tamna materija, tajanstveni sastojak svemira koji nije moguće videti i čije je postojanje nauka dokazala samo posredno, preko njenog gravitacionog delovanja na druge objekte, čini 26,8 odsto svemira. Tamna energija, još jedan nevidljivi sastojak pomoću kojeg se svemir širi, ispunjava preostalih 68,3 odsto.
Antimaterija stoga zapravo i ne postoji, osim u retkim i kratkotrajnim česticama stvorenim visokoenergetskim zbivanjima poput kozmičkog zračenja, ili ako je ne stvore u CERN-u. Neki teorijski fizičari veruju da je nestalu antimateriju možda moguće pronaći u nepoznatim delovima svemira, u antigalaksijama sastavljenim od antizvezda i antiplaneta.
U CERN pokušavaju da odgonetnu tajnu putem najjednostavnijeg atoma materije - vodonika, koji se sastoji od jednog elektrona i jednog protona. Tamo stvaraju atome antivodonika i drže ih u magnetnoj klopci kako ne bi došli u dodir s materijom i međusobno se poništili.
Zatim proučavaju reakcije atoma na lasersko svetlo. Atomi različitih tipova materije upijaju različite frekvencije svetlosti i, po važećoj teoriji, vodonik i antivodonik trebalo bi da apsorbuju isti tip. Za sada tako i jeste, ali se naučnici nadaju da će se razlike pojaviti kada eksperiment dodatno unaprede i učine ga preciznijim.
