Plan za odbranu čovečanstva od udara asteroida
Opasnost je realna: objekti iz dalekog svemira često se nađu na kursu prema Zemlji. Udar kilometarske gromade mogao bi da označi kraj čovečanstva, baš kao što je meteoritska katastrofa pre 66 miliona godina izazvala izumiranje dinosaurusa.
Međutim, i manja nebeska tela mogu da nanesu ogromnu štetu. Petnaestog februara 2013. eksplodirao je oko 20 metara dug meteroid u blizi Čeljabinska, na jugu Rusije. Ogroman udarni talas porazbijao je prozore, a povređene su hiljade ljudi.
Pročitajte još:
* Komete nam prete, a mi ne možemo ništa da učinimo
Naučnici već nekoliko godina intenzivno rade na projektima za blagovremeno zaustavljanje opasnosti. Detlef Košni, šef tzv. Segmenta Near-Earth Object (Objekt u blizini Zemlje) Evropske svemirske agencije (ESA), otkriva tri koraka koji treba da pomognu da se predupredi katastrofa:
Stalno posmatranje neba
Širom sveta, teleskopi za praćenje traže objekte koji bi mogli da se približe Zemlji i određuju njihov položaj. Grade se i novi sistemi. Tako će 2018. biti završen ESA teleskop, koji će tokom samo jedne noći moći da pretraži četvrtinu neba. Sve podatke će slati u centralu za prikupljanje podataka Minor Planet Center (MPC).
Proračunavanje putanje
Ukoliko procene da neki objekat predstavlja pretnju, naučnici će praviti proračune kako bi utvrdili kada bi objekat stvarno mogao da udari u zemlju. O tome brinu Jet Propulsion Laboratory (JPL) u sastavu NASA, kao i projekat Univerziteta u Pizi NEODyS (near Earth Object Dynamic Site), u čijem finansiranju učestvuje i ESA. Ukoliko je verovatnoća da će udariti u Zemlju veća od nula odsto, objekat se stavlja na spisak pretnji.
- Upozorenje
JPL i NEODyS zajedno odlučuju o tome da li postoji ozbiljna pretnja. Ako obe organizacije dođu do tog zaključka, aktiviraju mehanizam za upozoravanje. Informativni plan ESA o objektima u blizini Zemlje precizno definiše kada će ko dobiti koje informacije. Za svaku zemlju postoji jedna ustanova za kontakt.
Ukoliko se nebesko telo otkrije više godina pre nego što će udariti u Zemlju, postoji šansa za njegovo skretanje.
- Cilj nam je da za objekte prečnika 100-200 metara dobijemo prednost od deset od 20 godina - kaže Košni.
U tom slučaju bi, recimo, satelit poput kamikaze mogao da udari u njega, ili da ga, kao dugogodišnji pratilac, svojom silom gravitacije odvuče na drugu putanju. Razbijanje, kao u filmu "Armagedon" ne bi bilo preporučljivo, smatra Košni, jer bi hrpa delova koji bi se obrušili na Zemlju mogla da znači još veću katastrofu.
