Da ne bi umro mora da pije 20 litara vode dnevno
Nemac Mark Vubenhorst (35) mora da popije najmanje 20 litara vode dnevno. Jer ako ne popije toliku količinu vode dnevno, mogao bi da umre.
Odnosno, Mark mora da spreči sa tolikom količinom tečnosti opasnu dehidrataciju svog organizma i smrt!
Mark boluje od retke bolesti metabolizma koja se zove "Diabetes insipidus", a izaziva ekstremnu žeđ i izlučivanje velikih količina urina.Inače ova veoma retka bolest "Diabetes insipidus" pogađa jednog čoveka na 25.000 ljudi.
Kada bi Mark prestao da pije vodu, njegovo telo bi počelo da se suši i umro bi od žeđi za samo par sati! Konstantna žeđ postala je deo njegove svakodnevice još od kad zna za sebe. Nije kao žeđ koju oseća prosečna osoba, jer ne prestaje kada se popije čaša vode.
Njegovo telo ne može da sadrži vodu i bubrezi izbacuju tečnost iz njegovog tela odmah po unošenju. On nikada ne sme da trpi žeđ duže od sat vremena jer počne da preživljava simptome opasne dehidratacije kao što su ispucale usne, vrtoglavica i gubitak svesti.
Ove simptome prosečna odrasla osoba počne da oseća nakon dva do tri dana nedovoljnog unosa tečnosti u organizam. Iako se ova bolest može javiti u bilo koje doba života, on je rođen sa ovim oboljenjem.
Kao dete uspevao je prilično dobro da se nosi sa ovim stanjem, da ima prijatelje i normalno odrastanje, ali u jednom periodu života zapao je u tešku depresiju.
- Imao sam jako iscrpljujuću depresiju. Nisam hteo da idem u vrtić, da crtam ili gledam puštanje lampiona - rekao je Mark.
Svaki dan započinje ispijanjem velike flaše vode kako bi se povratio i hidrirao, ali to ne traje dugo jer on ubrzo mora u toalet.
Najteže mu je po noći. U životu nije spavao više od dva sata u komadu. Stalno se mora dizati, piti, ići u toalet. U 24 sata na zahod ide oko 50 puta. Zbog toga treba jako dobro planirati svoj radni raspored i svoje slobodno vreme odnosno mora da ga tačno isplanira.
On se prisetio situacije koja ga je skoro ubila.
- Vraćao sam se sa posla i bilo je prilično kasno. Vozio sam se vozom, ali kod sebe nisam imao flašicu vode. Putovanje ne traje dugo pa obično nije problem, ali se te noći voz pokvario i ostavio me bez vode duže nego što mogu da izdržim. Dok sam stigao do stanice već sam imao sve simptome opasne dehidratcije, bio sam dezorijentisan i konfuzan, a trebala mi je voda. Na svu sreću blizak prijatelj se našao tu te noći i znajući za moje stanje dao mi je vodu i tako mi spasao život - ispričao je Mark.
