Živeli u izolaciji: Nisu znali da je bio Drugi svetski rat
Sibirska tajga jedno je od najizolovanijih mesta na svetu, a osim toga i vrlo je nezgodan teren za putovanje, kao i gotovo nemoguće mesto za život.
Kratka leta i duge hladne zime gotovo potpuno onemogućavaju nastanjivanje ljudi, zbog čega je tajga u Sibiru jedno od najvećih nenaseljenih područja sveta.
Područje od 8,1 miliona kvadratnih kilometara prekriva čak 10 odsto Zemljine kopnene površine, a njeni stanovnici su većinom medvedi i lisice tokom dana, dok noću love vukovi.
Verovatno ste čuli priče o japanskim vojnicima koji su se povremeno pojavljivali iz džungle nesvesni da se rat završio.
Ipak, ovo je još neverovatnija priča - o porodici koja nije znala čak ni da je došlo do Drugog svetskog rata.
Neverovatna sudbina držala je u neznanju rusku porodicu koja je provela preko 40 godina u pustoši Sibirske tajge, da bi na njih 1987. naleteli geolozi istraživači.
Saznali su da porodica Likov živi u potpunoj izolaciji decenijama. Oni su spadali u "Stare ritualiste", ogranak ruske Pravoslavne crkve koja se od matice razdvojila sredinom 17. veka zbog osude reformi.
Pre 1936. porodica je živela u naseljenom delu Rusije, ali nakon što je jednog od braće ubila sovjetska patrola, otac Likov okupio je svoju porodicu s kojom je zatim pobegao u ovo područje, a nakon tog dana nikad više nisu viđeni.
Preživljavanje u divljini i 40 godina bez soli
Karp Likov više od 40 godina živeo je sa svojom suprugom i decom u drvenoj kolibi koju je sam izgradio, svega nekoliko kilometara daleko od granice s Mongolijom.
Kad su se odlučili da odu u tajgu bilo ih je četvoro - Karp i žena Akulina, sin Savin i kćer Natalija.
U divljini je rođeno još dvoje dece, Dmitrij 1940. i Agafija 1943. Imali su knjige za molitvu i staru Bibliju, iz koje su deca naučila da čitaju i pišu.
Jeli su bobice, uzgajali vlastito povrće, ali i šili odeću od tkanine koju su sami izradili.
Naučili su da love bez puški, ali i bez strele. Kada je Dmitrij odrastao, postao je pravi stručnjak za lov, toliko dobar da je bosonog lovio po zimi.
U kasnim 1950-im usled izuzetno teške zime porodica se suočila s glađu, a Akulina je preminula, ostavivši supruga samog s decom.
Kad su ih geolozi pronašli 1978. nisu mogli da veruju da je neko uspeo da preživi u takvim uslovima, koji su doslovni izgledali poput onih iz Srednjeg veka.
Uprkos godinama izolacije, Karp ih je ljubazno dočekao i odbio sve što su mu geolozi nudili, osim soli - koju nisu osetili duže od 40 godina.
Naučnici su ih i informirali - oni nisu ni znali da je izbio Drugi svetski rat, da su ljudi sleteli na Mesec... Karp je bio posebno fasciniran, gledao je u providnu foliju koju su doneli istraživači.
- Gospode, šta je to, staklo je, ali se gužva - čudio se.
Ostala sama usred ničega
Na jesen 1981., troje od četvoro dece, Dmitrij, Natalija i Savin, umrli su u nekoliko dana, demonstrirajući time veliku povezanost.
Njima dvojici su otkazali bubrezi, dok je Savin umrla od upale pluća.
Geolozi su još nekoliko puta dolazili u tajgu i nagovarali Karpa, kao i njegovu ćerku Agaifu da se presele kod rođaka koji su živeli oko 240 kilometara dalje, ali su odbijali.
Karp je umro u 1988., a jedina preživela ćerka Agaifa ostala je sama u drvenoj kolibi, prisiljena da se snalazi u divljini.
