Novo otkriće može da promeni sve što znamo o evoluciji čoveka
Proučavanje DNK afričkih fosila predaka savremenog čoveka pokazalo je da je naša vrsta mnogo starija nego što se ranije mislilo.
Studija zaključuje da se Homo sapiens pojavio pre najmanje 260.000 ili 350.000 godina, a dokaz za to dobili su još u junu kada je u Maroku pronađen fosil star 300.000 godina.
Pre toga, najstariji je bio fosil iz Etiopije koji je imao nešto manje od 200.000 godina.
Ovog puta naučnici su proučavali DNK fosila iz Južnoafričke Republike, koji su pripadali trojici lovaca-sakupljača iz kamenog doba. Istraživači su ga potom uporedili sa genetičkim materijalom drugih drevnih ljudi, kao i raznim savremenim ljudima.
Matijas Jakobson sa švedskog Univerziteta u Upsali je sa svojim timom procenio da se prvo razdvajanje Homo sapiensa, od ostalih vrsta čoveka dogodilo pre između 260.000 i 350.000 godina i svoje otkriće objavili u časopisu Science.
Nisu svi ubeđeni u tu verziju. Tod Disotel, profesor antropologije Univerziteta u Njujorku koji nije učestvovao u novoj studiji, smatra da su naučnici na osnovu nekih ranijih pretpostavki pomislili da se nastanak Homo sapiensa dogodio ranije nego što se mislilo. On ostaje pri tome da se prvo razdvajanje te vrste od ostalih srodnika dogodilo pre oko 200.000 godina.
