Naučnici razbijaju jedan od najvećih tabua!
Majmunima koji su postali siročići nedostaje socijalna inteligencija majmuna koji su odrasli uz svoje majke, pokazuje novo istraživanje. Jedan od cilja istraživanja je bio da pokaže i kako se emotivno razvijaju bonobo majmuni, čovekovi najbliži živi rođaci, i njihova emotivna interakcija sa ostalim članovima čopora. S obzirom da je velika sličnost ljudi i ove vrste, naučnici veruju da posmatranjem i izučavanjem majmuna mogu da objasne kako su se ljudske emocije razvije tokom evolucije.
Bonobo majmuni koji su dobri u tome da odagnaju loše raspoloženje najverovatnije će pokušati da uteše i druge bonobo majmune koji su uznemireni, tvrde istraživači.
"Merenjem nivoa uznemirenoski i uzbuđenja kod velikih majmuna, i načina na koji oni izlaze na kraj sa tim problemima, bili smo u stanju da potvrdimo da je efikasna regulacija emocija ključni deo empatije“, tvrdi istraživač Frans de Val sa Nacionalnog centra za istraživanje primata pri Univerzitetu Ejveri.
Životinjske emocije kao tabu
Iako su emocije kod životinja dugo vremena bile "naučni tabu", Frans de Val je sumnjao da su se emocije razvijale na sličan način pre nego što su evolucione linije između ljudi i majmuna razdvojene pre 6 miliona godina.
Istraživači su posmatrali mlade bonobo majmune u rezervatu blizu Kinšase i način na koji su se oni borili, izazivali nevolje i tešili jedni druge grljenjem ili maženjem.
U 373 interakcije nakon stresa, 318 je izazvano borbom a 55 izazivanjem različitih nevolja, istraživači su otkrili da što je bonobo bolji u tešenju svojih, ili emocija drugih, to su veće šanse da će pomoći i svojim prijateljima. Sličan način reagovanja se može primetiti i kod ljudi.
Kada su napuštena deca smeštena u sirotište i kada nemaju dovoljno socijalne simulacije ili roditeljske brige, ona vremenom postaju sve nesposobnija da ostvaruju socijalne veze.
Empatija ključna za razvoj emocija
Isto važi i za bonobo majmune – mladi napušteni bonobo majmuni imaju znatno više problema prilikom izlaska na kraj sa svojim emocijama. Oni su takođe pokazivali znakove nervoze znatno duže nego majmuni koji su odrasli sa majkama nakon neke borbe ili nevolje. Napušteni majmuni takođe su se igrali manje nego oni sa majkama i imali su skoro za trećinu manje prijatelja u proseku.
Siročići su takođe ređe tešili druge majmune u nevolji, najverovatnije zbog toga što su im njihovi problemi izazivali dodatni stres sa kojim ne znaju kako da izađu na kraj.
"Empatija dozvoljava velikim majmunima i ljudima da apsorbuju nemir drugih bez velikog uticaja po njih same“, zaključio je de Val.
