Zona smrti: Ovo je jedino mesto na svetu gde možete da ubijete čoveka, a da nikada ne budete kažnjeni za to
Ako stravični zločin počinite u "zoni smrti", pa čak ga i priznate, postoji velika verovatnoća da vam neće biti ni suđeno.
Ljudi su se oduvek bavili traženjem rupa u zakonu kako bi se izvukli iz raznih krivičnih dela,međutim, jedno krivično delo, za koje su najmanje šanse da se izvučete je definitivno ubistvo.
Međutim, i tu postoji rupa u zakonu. Naime, ako stravični zločin počinite u tzv. "zoni smrti", u Nacionalnom parku Jeloustoun, pa čak ga i priznate, postoji velika verovatnoća da vam neće biti ni suđeno.
Brajan Kalt, profesor prava na Univerzitetu Mičigen, otkrio je tzv. ničiju zemlju još 2004. godine, tražeći interesantan materijal za svoj pravni članak. Istražujući "zakonske sive zone", on je naišao na neobičnost jurisdikcije u Jeloustounu, i odmah uvideo da se ovde može počiniti "savršeno ubistvo".
Sam park se prostire na tri savezne države, ali samo jedna ima jurisdikciju nad celim prostorom, a to znači da bi bilo nemoguće optuženog izvesti pred lice pravde. Kao i svi nacionalni parkovi, Jeloustoun je federalna zemlja, ali najveći deo je u Vajomingu, a manji delovi u Ajdahu i Montani.
To možda i ne znači ništa posebno neupućenima, ali Brajanu Kaltu, koji se bavi ustavnim pravom, odmah su se upalile lampice u glavi. On je odmah shvatio da se radi o neverovatnoj rupi u zakonu, jer prema članu 3. Ustava SAD, suđenje počinjeno na federalnoj zemlji održava se u državi gde je zločin počinjen. Međutim, prema Šestom amandmanu, optuženi ima pravo na suđenje sa porotom koja živi u oblasti gde je zločin počinjen. Dakle, šta se dešava ako se zločin počini na nenaseljenom delu područja koji je smešten u Ajdahu? U tom slučaju ne može se formirati porota i optuženi ne može imati fer suđenje. Samim tim, on je slobodan čovek.
- Što sam više istraživao, bivalo je sve interesantnije i interesantnije. Ljudi su oduvek bili fascinirani kako otkriti rupu u zakonu i izvršiti savršen zločin. Iako je bilo dosta različitih pristupa kada je reč o geografskom području, onda je ovo jednostavno pravo mesto za to, možda čak i jedino mesto - kaže Kalt.
Ovo ipak ne znači da u Jeloustonu vlada potpuno bezvlašće: za ovakav epilog počinjenog krivičnog dela, ono mora biti teže, pošto vam za lakše oblike kršenja zakona može presuditi i sudija, bez porote. Sam zločin bi morao biti i spontano izvršen u parku, jer bi u suprotnom mogao biti kvalifikovan kao ubistvo s predumišljajem i namerom da se izvrši u drugom distriktu, pa bi obavezujući sastav porote drugačije izgledao, a u tom slučaju ubicu ne bi spaslo to što u Jeloustounu nema dovoljno stanovnika države na čijoj teritoriji se dogodio zločin.
Kalt se pribojavao da bi objavljivanje članka o "zoni smrti" moglo da podstakne potencijalne zločince da se upute ka ovoj pravno "ničijoj zemlji" pa se pre toga obratio nadležnim organima, za koje je čak izradio nacrt rešenja, ali bezuspešno.
- Kada bi Kongres želeo ovo da reši, to bi i učinio, i to za kratko vreme. Problem nije u tome što je stvar komplikovana, već što ne postoji interesovanje da se ova rupa u zakonu popuni - kaže Kalt, navodeći da je uradio sve što je mogao i da će, u slučaju nekog zločina, ruke biti krvave američkoj vladi, a ne njemu.
