Evo zašto je Tesla pred smrt rekao: "Ja sam poražen čovek"
Pri kraju svog briljantnog i teškog života, naš čuveni naučnik i pronalazač Nikola Tesla živeo je u hotelskoj sobi u Njujorku bez prebijene pare. Dane je provodio u parku u društvu golubova, dok je neprospavanim noćima bdio u borbi sa matematičkim jednačinama i naučnim problemima koji su se kovitlali u njegovoj glavi. Sve svoje izume prvo je usavršavao u svojoj mašti.
Tesla je verovao da mu nijedan naučnik nije ravan i znao je i da kritikuje svoje savremenike, kao na primer Tomasa Edisona, koji ga je jednom unajmio.
"Da je Edison morao da nađe iglu u plastu sena, on bi sa revnošću pčele ispitao slamku po slamku dok ne bi pronašao ono što traži. Istina je da bi ga malo teorije i računice spaslo 90 odsto truda", napisao je o njemu Tesla.
Ali Tesli je, za razliku od Edisona i drugih savremenika, falio smisao za biznis. Krajem 19. veka, Tesla je pokušao da promeni budućnost komunikacija i prenosa struje širom sveta. Uspeo je da ubedi Dž. P. Morgana da je na ivici otkrića i finansijer mu je dao više od 150.000 dolara za izgradnju ogromnog i naprednog tornja na Long Ajlendu u Njujorku.
Teslini planovi da napravi svetsku bežičnu transmisiju postali su poznati 1898. godine i Vardenklif kula bila je poslednja šansa naučnika da se obogati i dobije svetsko priznanje koje je zaslužio.
Trnovit put do Amerike
Nikola Tesla rođen je 1856. godine. Njegov otac Milutin bio je sveštenik u pravoslavnoj crkvi. Od malih nogu, Tesla je pokazivao opsesivnost koja je oduševljavala i zbunjivala ljude oko njega. Mogao je da zapamti čitave knjige i sređuje logaritamske tabele u glavi. Lako je pamtio jezike i mogao je da radi danonoćno uz samo par sati sna.
Sa devetnaest godina pokazao se kao odličan student elektrotehnike u Politehničkoj školi u Gracu. Bio je u stanju da nedeljama razmišlja o elektromagnetnim poljima i hipotetičkom motoru koji pokreće naizmenična struja. To ga je toliko opsedalo da je uticalo na kvalitet njegovog školovanja.
Profesori su upozorili njegovog oca da će ga takav način rada sa minimumom spavanja ubiti. Ali umesto da završi studije, naučnik je počeo da se kocka, izgubio sav novac za školarinu, napustio studije i doživeo (samo prvi u nizu) nervni slom.
Nakon što se oporavio, preselio se u Budimpeštu 1881. godine kada je u parku doživeo viziju motora koji koristi magnetsko polje od dve ili više naizmeničnih struja. Iako se naizmenična struja već koristila, sve do njegovog pronalaska asinhrone mašine nije bilo praktičnog motora koji radi na neizmeničnu struju.
U junu 1884. godine Tesla je došao u Njujork sa četiri centa u džepu i, na preporuku bivšeg poslodavca, sastao se sa Edisonom koji ga je, uprkos skeptičnosti, zaposlio. Ponudio mu je 50.000 dolara da poboljša generator jednosmerne struje koju je Edisonova kompanija koristila. Nakon što je uspešno završio posao, Edison je odbio da mu plati i rekao je da je ponuđen novac "samo američka šala koju on nije razumeo".
Ipak se Tesla pročuo i kompanija Western Union zaposlila ga je u svojoj laboratoriji gde je dizajnirao asinhrone motore koji se koriste i dan danas. Pred sam početak 20. veka Tesla je izumeo i vakuumsku cev sa jednim kolenom za generisanje visokofrekventne struje koja je dovela do nastanka iks zraka, a dao je i značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala.
Hteo je da osvetli čitavu planetu
Tesla počinje planiranje Vardenklif kule 1890. godine sa Morganovim novcem. Gradnja je počela 1901. godine, ali 1902. godine Morgan se povlači iz poduhvata, dok su novine to propratile natpisima "Teslin Vardenklif je milionska ludorija". Godine 1906. Tesla napušta projekat i vraća se u Njujork. Kula je tokom Prvog svetskog rata razmontirana, pod izgovorom da može poslužiti nemačkim špijunima.
U jednom od poslednjih intervjua koji je dao, govoreći o neuspehu koji je doživeo sa projektom globalnog bežičnog prenosa energije, Tesla je izjavio: "Ja sam poražen čovek. Nisam ostvario ono najveće što sam mogao. Želeo sam da osvetlim čitavu Zemlju. Postoji dovoljno elektriciteta da postane drugo Sunce".
Jedan od najvećih naučnika u istoriji umro je 1943. godine, u svojoj 87. godini. Iako siromašan i zaboravljen, pred kraj života iza sebe je ostavio više od 700 patenata, od čega 112 iz oblasti elektrotehnike.
