Da li smo sami: 7 odgovora na najvažnija pitanja o 7 novih planeta
Posle objave velikog NASA-inog otkrića sedam planeta oko malene, ali relativno bliske zvezde TRAPIST-1, mnoga pitanja ostaju otvorena. Koliko god da su astronomi oduševljeni onim što je otkriveno do sada, vrlo je izgledno da će sledećih meseci i godina iz smera TRAPIST-1 dolaziti sve zanimljiviji i zanimljiviji podaci.
Posle konferencije za medije održane u sredu, 22.februara, tim NASA-inog "Spicer" svemirskog teleskopa i njihove kolege iz NASA-e na Reditu su odgovarali na pitanja, i objasnili važnost ovog otkrića i najavili čemu se možemo nadati.
1. Zašto je novo otkriće sedam planeta bitno?
Iako smo do sada pronašli brojne egzoplanete - planete izvan Sunčevog sistema - radi se o do sada najvećem broju planeta veličine Zemlje koji se nalaze relativno blizu Suncu, u našem galaktičkom "komšiluku". Kako se čak tri planete nalaze unutar nastanjive zone, unutar koje je moguće postojanje tekuće vode, postoje šanse ne samo da će na tim planetama biti pronađen život, već i da ćemo moći da potvrdimo njegovo postojanje.
2. Nismo li već našli bližu planetu, takođe u nastanjivoj zoni?
Pronašli smo Proksima Kentauri b, planetu veličine Zemlje u orbiti oko Suncu najbliže zvezde, koja se takođe nalazi u nastanjivoj zoni. Ali, Proksima Kentauri, crveni patuljak, je zvezda koja ima učestale i nasilne solarne oluje, koje su vrlo verovatno sterilisale površinu planete. TRAPIST-1 je takođe crveni patuljak, ali znatno manji - ni desetina Sunčeve mase - pa njegove solarne oluje verovatno nisu opasne po život na planetama koji imaju magnetno polje.
3. Koji su sledeći koraci u istraživanju sistema TRAPIST-1?
Svemirski teleskop Kepler okrenuo se prema TRAPIST-1 sistemu u decembru, i posmatraće ga neprekidno duže od 70 dana. Iako bi inače naučnici koji rade na Kepleru temeljno analizirali podatke pre objavljivanja rezultata, sadašnje podatke će podeliti sa celom naučnom zajednicom i javnošću već početkom marta.
Kako je sedam planeta otkriveno posle samo 20 dana posmatranja teleskopom "Spicer", podaci s Keplera pružiće mnogo preciznije podatke o veličini i masi svih sedam planeta. U međuvremenu, antene radio-teleskopa SETI projekta (potrage za vanzemaljskim životom) već neko vreme osluškuju TRAPIST-1, ali za sada nema nikakvih neprirodnih signala.
4. Kako ćemo saznati da li ima života na tim planetima?
Iako će brojni teleskopi da posmatraju TRAPIST-1, astronomi s nestrpljenjem čekaju lansiranje "Džejms Veb" svemirskog teleskopa, koji bi trebalo da poleti 2018. godine. Njegovo ogledalo pružiće oko 10 puta bolju sliku od teleskopa "Habl", a moći će i da analizira sastav i gustoću atmosfera egzoplaneta. Ukoliko bilo koja od planeta ima vidljivu atmosferu sa vodenom parom, biće to prvi znak da bi život bio moguć. Postojanje bilo kakve atmosfere bio bi i dokaz da pojedine planete imaju i magnetno polje, a potom bi počela potraga za gasovima koji su nusproizvod života kakav poznajemo - kiseonika, metana i drugih.
5. Postoji li protokol kako naučnici treba da postupe ako otkriju život?
Za sada ne postoji protokol. Čak i posle lansiranja "Džejms Veb" teleskopa, potraga za životom na tim i drugim planetama trajaće mesecima, ako ne i godinama i zahtevaće složeni analitički pristup. Na primer, iako prisustvo velikih količina kiseonika može da znači postojanje organizama koji vrše fotosintezu, moguće je i da se radi o hemijskim procesima u kojima ultraljubičasto zračenje "lomi" molekule ugljenik dioksida i time oslobađa kiseonik. Malo je verovatno da će otkriće života na drugom svetu biti trenutni, "eureka" trenutak, već proces usled kojeg će život biti sve izgledniji i izgledniji.
6. Kako će se nazvati nova planeta?
Naučnici koji su ih pronašli naglašavaju da, nažalost, ne postoji procedura za brzo imenovanje planeta. Za sada su nazvane prema svojoj matičnoj zvezdi, TRAPIST-1, uz dodatak malog slova za svaku planetu, počevši od "b" za najbližu zvezdu. Zvezda je, pak, prema konvenciji, nazvana prema timu koji ju je otkrio, u ovom slučaju timu belgijskog robotskog teleskopa TRAPIST. Kada bi pitali odgovorne za otkriće, nazvali bi nove planete prema belgijskim trapist pivima.
7. Šta će otkriće ovih planeta doneti ljudskom rodu?
Vredi napomenuti da korist od mnogih otkrića na prvi pogled nije očigledna. Nova otkrića najčešće postanu novi alat ili novi komadić zagonetke koja naučnicima pomogne da odgonetnu neko bitno pitanje ili izume neku bitnu tehnologiju. Potraga za životom van Zemlje i za planetima van Sunčevog sistema, jedan je od ključnih delića zagonetke zvane "Fermijev paradoks" - zašto se čini da smo sami u svemiru?
Ako je Zemlja jedina planeta na kojoj je moguć život, onda je naša dužnost da učinimo sve što možemo da je zaštitimo. Ali, ako je život moguć na milionima ili milijardama drugih svetova, ako su inteligentan život i kultura mogući i na nekom drugom mestu, onda je jako bitno pitanje gde su i zašto ih nismo videli?
Jedna od mogućnosti je da postoje "veliki filteri" - možda se sve civilizacije raznesu kad otkriju nuklearno oružje, možda sve civilizacije zakuvaju svoje planete globalnim otopljenjem, možda ih ubije zračenje obližnjih supernova ili ih sve izbrišu solane oluje... Ako postoji "veliki filter" koji znači smrtnu presudu za napredne civilizacije, od životne je važnosti da ga otkrijemo pre nego što se suočimo s njim, da bismo pokušali da ga izbegnemo.
Čak i kada ništa od toga ne bi bilo bitno, možda je dovoljan razlog onaj koji je ponudila Natali Batalha, NASA-ina naučnica na projektu Kepler:
- Uvek sam verovala da dublje razumevanje svemira vodi ka dubljem razumevanju života, i načina na koji smo svi povezani - a ta spoznaja, na kraju, vodi ka više saosećanja prema drugima.
