Jezero na Marsu je dokaz života?
Naučnici NASA tvrde da je krater na severnoj strani Marsa nekada bio dom ogromnog jezera u kojem je bio moguć život mikroba, i da je to slatkovodno jezero postojalo oko 100.000 godina u samom centru kratera Gejl, 144 kilometra (90 milja) duge formacije koja je nastala udarom meteorita otprilike pre 3,7 milijardi godina.
Testovi na uzorcima stena koje je iskopao rover Kjuriositi otkrili su prisustvo finih glinenih minerala koji su se formirali u stajaćoj vodi.
"Prisustvo ovih minerala nam govori da je verovatno u pitanju bila sveža voda, što znači da su postojali pogodni uslovi za razvoj mikroba koji bi mogli da se održavaju u životu", rekao je Sadžev Gupta, geolog sa Kraljevskog koledža u Londonu i jedan od članova Kjurioziti naučnog tima.
"Ono što je zanimljivo jeste da su ove stene koje smo analizirali vrlo slične onima koje možemo da nađemo u okolini Dorseta i Devona", dodao je on.
Tim NASA nije baš sasvim siguran koliko je jezero bilo dubuko i široko, ali pretpostavljaju da je bilo dovoljno duboko da ne dolazi do periodičnog presušivanja, jer bi to ostavljalo tragove u uzorcima analiziranih stena.
Geološka mapa planete
Rover NASA, Kjurioziti, spustio se na Mars u avgustu 2012. godine u misiji koja treba da ispita da li je ta planeta nekada bila nastanjiva i da li je na njoj nekada bilo života, pri čemu primaran cilj nije da traži tragove drevnog života. Kjuriozitijev glavni cilj jeste obezbeđivanje uzoraka sa sredine kratera Gejl i razna merenja na osnovu kojih bi naučnici trebalo da "sklope" geološku istoriju planete.
Nakon raznih analiza, eksperimenata i gasnih difrakcija naučnici su identifikovali glinene minerale koji su se formirali u vodi i elemente ključne za život, poput ugljenika, vodonika, kiseonika, sumpora, fosfora i azota.
Analize su pokazale da minerali koji su se formirali u vodi sa malim salintetom i neutralnom pH vrednošću, nisu ni previše kiseli niti previše alkalni, što bi trebalo da bude dokaz o postojanju i održivosti života.
Naučnici su na osnovu toga zaključili da su ulsovi koji su vladali u jezeru pogodovali razvoju mikroba pod imenom hemolitoautotrofi, koji su nađeni i na Zemlji.
Oni su naglasili da su minerali i stene s Marsa "spektakularni" i da će verovatno promeniti poglede na to kako je izgledao eventualni život na Marsu, s obzirom na to da on verovatno nije mogao biti baziran na fotosintezi kao što je to slučaj sa Zemljom. Naučnici smatraju i da iako je jezero možda postojalo svega nekoliko stotina hiljada godina, da je to bilo sasvim dovoljno za razvitak nekog oblika života.
