On tvrdi da "zlatni voz" nije postojao: Evo gde je sakriveno Hitlerovo blago
Jedan britanski ronilac tvrdi da je pronašao Hitlerovo zlato i dragocenosti vredne 100 miliona dolara na dnu Baltičkog mora. Problem je u tom što je reč o masovnoj grobnici 9.500 žena, dece i vojnika.
Nedugo pošto su nemački i poljski istraživači tvrdili da su pronašli legendarni "zlatni voz" nacista, što se pokazalo kao netačno, profesionalni ronilac Fil Sejers kaže da Hitlerove dragocenosti nisu ni transportovane železnicom. Evakuacija je, smatra on, organizovana pomorskim putevima. Na Hitlerovu nesreću, tvrdi Sejers, brod "MV Wilhelm Gustoff" je potonuo.
Ovaj turistički brod bio je prepun nemačkih izbeglica i ranjenika i prevozio je gotovo 10.000 ljudi, iako je projektovan za samo 1.800 putnika i članova posade.
Pročitajte još:
* Pronađen Hitlerov bunker u Poljskoj?
* Šta piše u Himlerovim dnevnicima?
* Pronađena nacistička vremenska kapsula, evo šta su sačuvali
Međutim, očajnici koji su želeli da pobegnu od Crvene armije, rešili su da se evakuišu potpuno neprilagođenim brodom iz nemačke enklave u Gdanjsku. Brod je isplovio 30. januara 1945. u društvu kruzera "Hansa" i dva torpedna broda.
Samo nekoliko sati kasnije, "Gustoff" su potopila tri torpeda sovjetske podmornice S-13.
Samo jedan čamac za spasavanje uspeo je da zaplovi, pre nego što je brod potonuo, a oko 9.400 ljudi među kojima 5.000 dece udavilo se u ledenim vodama. Oko 1.250 je spaseno.
Mesto potonuća klasifikovano je kao ratna grobnica, posle nekoliko pokušaja da se ostaci broda i ljudskih tela izvuku na površinu.
Zlatna groznica
Mesto potonuća broda "MV Wilhelm Gustloff" nikad nije bilo misterija. Ipak, deo mitologije koja okružuje ovaj brod vezuje se za tehničare koji su radili na nemačkom naoružanju, a koji su bili putnici ovog broda. Oni su bili stacionirani na udaljenim baltičkim punktovima, daleko od savezničkih letelica.
Međutim, poljske vlasti su odavno ustanovile zabranu ronjenja u blizini olupina brodova, kako bi zaustavili u pohodu brojne lovce na blago.
Sejers (61) kaže da je on dobio dozvolu za ronjenje 1998. i da je iz olupine izneo mnogo objekata koji se sada čuvaju u muzeju u Kilu.
Pronašao je brodski prozor za metalnim okovom, što smatra znakom da potiče iz "zaštićene sobe" u kojoj je možda moglo da se čuva blago.
On kaže da je razgovarao sa brodskim oficirom Rudijem Langom, jednim od retkih preživelih članova posade, koji tvrdi da je video kako se u brod krišom unose veliki sanduci i to pod naoružanom pratnjom.
Sejers je svoju priču pretočio u roman “Baltičko zlato” (Baltic Gold).
- Znamo iz prve ruke da su velike količine tovara ukrcane na brod. Rudi Lange je pušio na palubi i video kada su utovarali zlatne poluge. U početku nije znao o kakvom tovaru je reč, dok se 1972. nije sreo sa još jednim preživelim, koji je bio jedan od stražara zaduženih za zaštitu zlata. On je otkrio šta se nalazi u tim ogromnim sanducima - tvrdi Sejers.
Sejers smatra da u morskim dubinama leže tri tone zlata u polugama.
- Nacističko zlato prokrijumčareno je iz Kenigsberga. To je fascinantna priča koja me prati celog života - kaže on.
