Američke vlasti greškom prodale torbu koja je bila na Mesecu

10 dokaza da nikada nismo sleteli na Mesec. Teorija da je sletanje Amerikanaca na Mesec iscenirano u studiju NASA-e, godinama postaje sve popularnija. Prema jednom istraživanju, koje je sprovedeno u SAD, pokazuje da oko 20% Amerikanaca veruje da astronauti NASA-e nikada nisu sleteli na Mesec. Predstavljamo vam 10 dokaze koji ukazuju na to da je misija Apola 11 snimljena u studiju. 10. Zastava koja se vijori. Prvi dokaz koji koriste teoretičari zavere kako bi pobili istorijski trenutak sletanja na Mesec jeste zastava koja se vijori. Kada su Nil Armstrong i Baz Oldrin zabili zastavu na Mesec, milioni gledalaca širom sveta videli su da se zastava vijori. Izgleda da je povetarac na Mesecu izazvao savijanje zastave. Međutim, problem je taj što na Mesecu nema vazduha i kiseonika, samim time nema ni vetra. Sa druge strane, NASA odbija takve tvrdnje napominjući da se zastava nalazila u limenoj konzervi pa je zato izgužvana. NASA je takođe objasnila vijorenje zastava tvrdeći da je astronaut mrdao aluminijumsku šipku na kojoj se bila postavljena zastava.

Sletanje na mesec je obmana veka! Kao prvo da bi se stiglo do Meseca treba proći kroz Van Alenove pojase i izaći iz polja dejstva zemljinog magnetnog polja. Svi znamo, da ukoliko Zemlja ne bi imala sopstveno magnetno polje, koje je štiti od radijacije sa sunca, da bi život na njoj bio zbrisan za par dana. E sada zamislite svemirski brod koji može da zaštiti posadu od dejstva smrtonosne radijacije, njegovi zidovi bi trebalo da budu nekoliko desetina metara debljine i to od olova. Jednostavno, niko ne može da preživi izvan polja dejstva magnetnog polja. Kao drugo, čudno je da je NASA izgubila originalan video snimak, kao i sav maaterijal sa Meseca. Valjda se takvi istorijski video snimci čuvaj, posebno zaštićeni kao nacionalno blago. Recimo film, "Prohujalo sa vihorom" koji je snimljen 20-tih godina prošlog veka čuva se posebno zaštićen i izolovan od spoljnje sredine. A i zašto bi neko čuvao lažirani video maaterijal. Kao treće, ako su stvarno bili na Mesecu, zar nije onda on najpogodnije tle za obučavanje posada i ispitivanje uslova za sletanje na Mars. Da se razumemo čovek nikada neće sleteti na Mars, jer jednostavno ne bi preživeo takavo putovanje (zaključak na osnovu prvog primera). Postoje baze na južnom polu u onoj pustari, a ne postoji na Mesecu. I kao četvrto, tadašnja tehnologija je bila primitivna u odnosu na današnju. To je bilo doba hladnog rata, trke u naoružanju i tehničkim dostignućima. Američkoj načiji je nekako bilo potrebno povratiti ponos jer su tek posle Rusa nekako, jedva, uspeli da pošalju čoveka u svemir.

Stvar je vrlo jednostavna. U to doba nije postojala tehnologija koja bi omogućila prenos uživo sa Mjeseca. Jednostavno, predajnik i antene bi bile preveliki za prenos do Mjeseca, a da ne govorimo o nepouzdanosti elektronike. Bez obzira da li su letovi bili pravi ili ne, snimci su napravljeni u studiju. Bez prenosa uživo cijela stvar za amerikance ne bi imala smisla, pošto za njih postoji samo ono što je bilo na TV.