Da li možemo da se grudvamo u svemiru?
Astronomi sa Univerziteta u Dijegu u Čileu primetili su mešavinu leda, vode i snega u prstenu prašine i gasa koji okružuje mladu zvezdu, a moguće je da ova pojava, kako pretpostavljaju, predstavlja ključni deo formiranja planeta.
Mlade zvezde u svemiru često su okružene prstenovima prašine i gasa koji se protežu milijardama kilometara od zvezde i od kojih kasnije nastaju planete. Toplota zvezde čini da se sva voda u njenoj blizini pretvori u gas, ali se taj isti gas na određenoj udaljenosti zbog niskog pritiska pretvara u led.
Mesto na kojem se odvija ova promena zove se vodeno-snežna linija, a astronauti su je nedavno prvi put ovekovečili na fotografiji.
Naučnici pretpostavljaju da se upravo ovde, gde voda isparava, formiraju male stenovite planete nalik našoj planeti. Sa spoljašnje strane ove granice, prisustvo leda omogućava stvaranje ogromnih ‘grudvi snega’, od kojih vremenom nastaju masivne gasovite planete poput Jupitera.
Protoplanetarni disk obično nije moguće videti teleskopom, ali širina diska nedavno pronađene neobične zvezde zvane V883 Orionis iznosi 40 astronomskih jedinica, odnosno 40 puta više od udaljenosti između Zemlje Sunca. To znači da je disk širok 6 milijardi kilometara, što je otprilike jednako udaljenosti Plutona i Sunca.
S obzirom na to da je sjaj zvezde V883 Orionis slab, a prsten izuzetno širok, naučnici su imali priliku da vide vodeno-snežni front.