Da li je čaša polupuna ili poluprazna? Konačno je stigao odgovor
Optimisti će reći da je čaša polu puna, dok će pesimisti tvrditi da je polu prazna, što već odavno znamo. Postoji i treća grupacija ljudi koji tvrde da je u potpunosti puna jer je unutra vazduh. Dok postoje i oni koji će vas podsetiti da u njoj ima atoma koji zauzimaju 99,99 odsto prazan prostor, što znači da je čaša ništa. Uzevši sve ovo u obzir, da li je naučnici mogu da objasne vašu emotivnu perspektivu i posmatranje života? Ispostavilo se da to nije u našoj kontroli.
Istraživači su pokazali da osobe sa predugim alelama (alele su isti geni različitih oblika) kod određenih gena koji kontrolišu serotonin (hormon zadovoljstva) će se češće fkousirati na pozitivnu slike, u poređenju sa onima koji imaju kratke alele na istim genima - koji će se fokusirati na negativne slike, kao što je kada neko biva opljačkan.
Varijacije na genu receptoru oksitocina (hormona ljubavi i sreće) isto mogu da utiču na perspektivu života. Tako da postoje razlike u sastavu gena kod optimista i pesimista. Tako da se čini da je genetski predodređeno da li ćete biti pozitivni ili negativni.
Optimisti se posle operacije bajpasa brže oporavljaju, a pokazuju i veći društveno-ekonomski uspeh, a bolji su u školi. Međutim, isto tako umeju i da precene svoje mogućnosti, kao i da potcene neki rizik.
Realisti, sa druge strane, imaju mnogo realističniju perspektivu sveta, oprezniji su kada planiraju budućnost, a čak se dešava i da žive duže. Istraživanje koje je trajalo 20 godina je pokazalo da su pesimisti oprezniji kada su u pitanju njihove finansije i zdravlje, te da izbegavaju rizična ponašanja kao što su pušenje i preterano konzumiranje alkohola, što im bukvalno omogućava da se bukvalno poslednji smeju, posle optimista.
Međutim, genetski smo svi skolni ka optimizmu, što je pronađeno kod 80 odsto ljudi. Svi češće predviđamo da će se dogoditi lepe i pozitivne stvari, čime potcenjujemo mogućnost negativnih dešavanja u budućnosti. Čak i kada su svi mladenci sigurni da se neće razvesti, imamo čak 40 odsto razvedenih brakova. Naš mozak je takav da pokušava da se fokusira na pozitivne stvari i da negativne ignoriše.
Naučnici koji su napravili ovaj animirani snimak savetuju vas da ne razmišljate mnogo o tome da li je čaša polu prazna ili polu puna, već da popijete tu vodu već jednom. A možete i da pogledate video kako biste čuli i videli još dodatnih i korisnih informacija.
