Kazaljke pomeraju i mozak
Letnje računanje vremena, pomeranje kazaljki unapred ili unazad pred zimu - sve više je predmet kritika naučnika, koji upozoravaju da je to izuzetno štetno po zdravlje ljudi i životinja, a pobornici da se to radi zbog velikih ušteda energije. Naučnici Ludvig-Maksimilijan instituta još pre nekoliko godina došli do zaključka da su posledice pomeranja vremena na ljudski organizam veće nego što je do tada bilo poznato.
"Pomeranje sata je društveni dogovor i ne odražava ni biološku, a ni klimatsku neophodnost", zaključak je studije u okviru koje je anketirano 55.000 ljudi.
Stručnjaci su i sami bili iznenađeni činjenicom da menjanje vremena može da izbaci biološki sat iz ravnoteže. I to daleko više u proleće nego u jesen.
Kako objasniti deci i životinjama
"Kako da objasnimo deci da idu u krevet kad je dan", pitala je jedna majka u Francuskoj, a druga se požalila da je to nemoguće preneti životinjama. Trgovac iz Nanta kojem je u nedelju bio uskraćen sat sna, odnosno kazaljka pomerena unapred naglašava:- Budimo ponosni! To je jedini momenat u godini kada Francuzi napreduju.
"Promena u jesen jedva da ima negativne posledice na ljude", objašnjava i Šarlote Ferster s Univerziteta u Vircburgu.
Da mi ne primećujemo mnogo od pomeranja vremena leži u činjenici da biološki sat mnogih ljudi ionako pomalo zaostaje. U osnovi se unutrašnji sat uz pomoć dnevnog svetla prilagođava 24-satnom ritmu okruženja. U tome i sumrak igra važnu ulogu, ali prilagođavanje je ometeno pomeranjem sata.
Ovo je potvrđeno nalazima još jednog eksperimentalnog istraživanja u kome su naučnici ispitivali san i aktivnosti 50 ljudi za osam nedelja u vreme zimskog i letnjeg pomeranja u godini.
Stručnjaci su otkrili da na ljude manje utiče vraćanje satova u jesen, ali zato mnogo više utiče izgubljen sat vremena u proleće. Tada se svitanje pomera polako napred, tako da se neposredno pre pomeranja sata ujutro malo toga vidi. Pomeranjem sata napred, odjednom se ponovo vraćamo u mrak.
Koliko se unutrašnji sat teško prilagođava ovoj promeni pokazuje se naročito kod ljudi i inače dan započinju kasnije nego drugi. Njihov biološki "tajming" ostaje na normalnom vremenu, dok se sve socijalne aktivnosti pomeraju za jedan sat. Minhenski naučnici su uporedili posledice pomeranja vremena sa dalekim i dugim putovanjima.
Pročitajte još:
* Kako pomernje sata utiče na vas?
* Od nedelje dan postaje duži: Počinje letnje računanje vremena
"To znači da je čitavo stanovništvo Nemačke u proleće praktično otputovalo u Maroko i da se vraća na jesen sa svim problemima adaptacije", navodi se u studiji.
Mnogi ljudi se žale da se nakon pomeranja sata osećaju kao da su doživeli neku vrstu mini-džetlega.
Manje saobraćajki
Dok mnoge studije potvrđuju negativne efekte pomeranja sata, ima i onih koje tvrde suprotno. Naučnici iz Minesote su došli do zaključka da je letnje i zimsko računanje vremena uticalo na smanjenje broja saobraćajnih udesa u Minesoti jer vozači zahvaljujući činjenici da je više dnevnog svetla imaju bolji pregled u saobraćaju.Neke druge studije u međuvremenu ukazuju na to da bi u prvim danima posle pomeranja vremena rizik od srčanog infarkta mogao biti povećan, pre svega kod ljudi koji su
inače opterećeni ili uzimaju lekove. Naučnici to dovode u vezu i s manjkom sna, koju skraćena noć s početkom računanja letnjeg vremena sa sobom donosi.
Većina ljudi u Francuskoj, recimo, pomeranje kazaljki naziva besmislicom. Deviza "treba štedeti" dovela je do toga da se štede sati sna, a i da se izvrši atak na biološki ritam ljudi. Francuski ministar za ekologiju Segolen Rojal najavila je ispitivanje o efektima energetske štednje. Navodi se podatak da je, na primer, u 2009. godini ušteđeno 440 gigavata sati (GNjH)
na osvetljenju i 44.000 tona u odašiljanju CO2, ali se ukazuje da se to sada menja uvođenjem štedljivih sijalica i boljim upravljanjem javne rasvete.
Učestale ankete u Francuskoj dale su zanimljive odgovore, a jedan od anketiranih pozvao se na izjavu Eduarda Eriota, bivšeg predsednika Saveta i Narodne skupštine Francuske koji je dao najslikovitiji odgovor: "Politika je kao kobasica, od nje mora da se pomalo oseća, da oprostite, sranje, ali ne mnogo. A tog sranja ima, ipak, veoma mnogo."
Pomernje kazaljki, kako tvrde američki naučnici, definitivno se negativno odražava na razmišljanje i koncentraciju. Oni su u opsežnoj studiji konstatovali da letnje računanje vremena prouzrokuje čak štete na mozgu.
Glupost stoleća
Francuzi smatraju da je to zimsko-letnje vreme "glupost stoleća". Ima i onih koji predlažu da letnje vreme traje cele godine, a oni koji vole da im noć padne u 17 ili 18 sati - neka idu u Finsku! A šta sa desetinama kamiondžija i automobilista koja uleću u jutarnju maglu i moraju da voze po veštačkoj satnici? Ili, u kancelarijama se svetlo može paliti pre ili kasnije, ali šta sa bolnicama i staračkim domovima gde se ručak daje u podne, pa dovodi do beskrajne popodnevne i večernje dosade.- Žao mi je, nisam mašina! - zaključio je jedan od anketiranih Francuza
Malo je poznato o dugoročnim posledicama pomeranja kazaljki. Rezultati pokazuju da problem treba ozbiljno da se shvati i da se mnogo pažljivije istraži.
Uvedeno u Nemačkoj 1916.
Ideja pomeranja kazaljki na časovnicima potekla je od Džordža Vernona Hadsona s Novog Zelanda još 1895. godine kada je Kraljevskom društvu u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata. Deset godina kasnije to je oberučke podržao britanski preduzimač Vilijam Vilet, koji je jednog letnjeg jutra shvatio da, iako je sunce odavno izašlo, veliki broj ljudi i dalje spava. Od tada je započeo veliku kampanju, ali je Nemačka prva država koja je ovaj predlog sprovela u delo 1916. godine, sledi je Britanija 1921, a nakon toga i skoro sve evropske zemlje i SAD. Za razliku od njih u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, ideja nikada nije zaživela.
Krave daju manje mleka
Rusi više ništa ne menjaju
Rusi su u noći 26. oktobra prošle godine pomerili svoje kazaljke na satovima jedan sat unazad, i time su trajno prešli na zimsko računanje vremena, posle tri godine uzastopnog letnjeg računanja vremena. Istraživanja pokazuju da je većina Rusa, čak dve trećine njih (64 odsto), podržalo ovu inicijativu. Predsednik Vladimir Putin osim što je potpisao dekret o trajnom zimskom računanju vremena istovremeno je vratio Rusiji i 11 vremenskih zona, od Kamčatke u Pacifiku do Kalinjingrada na granicama Evropske unije.
U Austriji je sve više onih koji se protive pomeranju kazaljki na letnje i zimsko vreme, uz argumente da to ne donosi ništa i samo negativno utiče na zdravlje.
Narodna partija Austrije (OVP) namerava u Evropskom parlamentu da podnese zahtev za reformu pravila koje se primenjuje u Evropi, a koje skraćuje san građanima za sat vremena.
Poslanik OVP Elizabet Kestinger ističe da aktuelna praksa mora detaljno da se analizira bez ikakvih tabua.
Prema njenim rečima, pomeranje kazaljki ima negativni uticaj na zdravlje građana jer remeti bioritam i san. Takođe, kako navodi u izjavi bečkom dnevniku "Esterajh", pomeranja kazaljki ima negativne efekte po poljoprivredu.
"Prema jednoj studini nemačkih proizvođača mleka u vreme oko prelaska na novo vreme krave daju do 10 litara manje mleka", ukazala je ona.
Da li će se ubuduće tokom čitave godine primenjivati letnje ili zimsko vreme Kestinger ističe da treba ostaviti da se dogovori kroz diskusiju. Međutim, jasno je da aktuelna praksa, kojoj se bliži kraj iduće godine, ne može biti produžena bez debate.
Generalni sekretar Saveza penzionera Austrije Hajnc Beker takođe naglašava da pomeranje kazaljki godišnje u EU odnese više hiljada ljudskih života.
- Aktuelni izveštaj eksperata, predat Evropskom parlamentu, jasno pokazuje da postoji potreba za delovanje jer pomeranje kazaljki odnosi više hiljada ljudskih života zbog nedostatka sna, poremećaja bioritma, saobraćajnih udesa, srčanih udara, depresija, samoubistava. Takođe prouzrokuje troškove u više od više milijardi - naveo je Beker.
Z. M.
Zašto se pomeraju kazaljke?
Glavni cilj letnjeg računanja vremena jeste redukcija korišćenja noćnog osvetljenja zarad uštede električne energije. Međutim, istraživanja su pokazala da se ukupna kućna potrošnja struje povećala sa 0,6% na 4% u različitim delovima sveta. Takođe se povećala potrošnja motornih goriva, i produkcija CO2
izduvnih gasova i njihov nivo u atmosferi.
U prvim nedeljama prolećne promene vremena zabeležen je porast infarkta za pet odsto, veći je i broj samoubistava i ljudi s nemirnim snom. Letnje računanje vremena uvelo je svega oko 20 odsto populacije na planeti, a oko 14 odsto prestalo je poslednjih godina da pomera kazaljke.
