Teslinim patentom ubili slona
O našem najvećem naučniku Nikoli Tesli se gotovo sve zna, ali je manje poznata njegova pobeda nad najbogatijim čovekom sveta i u to vreme najvećim pronalazačem Amerike. Reč je o malo poznatim činjenicama iz Teslinog života, koje su bukvalno promenile svet i izazvale revoluciju. Poznat kao Rat struja, ovaj sukob između Tesle i njegovog finansijera Džordža Vestinghausa sa jedne strane i najbogatijeg čoveka u to vreme, bankara Džona P. Morgana i pronalazača Tomasa Edisona s druge, odredio je budućnost razvoja električne energije.
Srbin iz Like, koji se teškom mukom probijao kroz svet, u jednom trenutku našao se sukobljen sa možda najmoćnijom osobom u SAD i njegovim štićenikom Edisonom, najpoznatijim naučnikom sveta. Međutim, Teslina genijalnost je pobedila, uprkos svim pokušajima da se njegovo delo uništi.
Rat struja trajao je tokom 80-ih godina 19. veka. Razlog sukoba bila su dva pristupa istom problemu, prenosu struje. Prvi je eksperimentisao Edison u svojoj laboratoriji, sa Morganovom finansijskom podrškom. Edison je stvorio sistem direktne struje (DC).
Ovaj vid transporta energije imao je mnogo problema jer traži veliku i skupu mrežu žica i trafo-stanica koje moraju da budu u blizini potrošača, pošto sa daljinom voltaža u prenosu opada.
Morgan je uložio veliki novac u Edisonov sistem i već su počeli da premrežavaju Njujork kada je nastao problem.
Njujork u kablovima
Taj problem se zvao Nikola Tesla. On je izumeo i razvio praktičan transformator kojom naizmenična struja (AC), za razliku od direktne struje, energiju šalje talasima i koja izaziva gotovo zanemarljivo opadanje voltaže. Tako se Teslina struja može slati na velike daljine kroz relativno male žice i odgovarajućom visokom voltažom. Sve to je mnogo manje koštalo nego Edisonov sistem.
Kako su oba konkurentska sistema bila zaštićena patentima, postojalo je komercijalno suparništvo između biznismena Vestinghausa i Tesle, sa jedne strane, i Edisona i Morgana, njegovim glavnim finansijerom, sa druge strane. Poslednja dvojica su već po Njujorku napravila veliki broj trafo-stanica i premrežila Menhetn, pa nisu želeli da izgube veliki novac koji su uložili. Morgan je gotovo svakodnevno pravio pritisak na Edisona i tražio da reši probleme i poboljša sistem da ne bi izgubili ogroman novac uložen u razvoj mreže.
Glavno je bilo rešiti problem prenosa električne energije direktnom strujom na dalje od kilometar, bez velikih padova napona. Ceo sistem je bio vrlo skup, nepraktičan i često neizvodljiv. U početku i nije bilo drugog rešenja za osvetljenje Njujorka, sve do Tesle.
Kada je srpski naučnik predstavio sistem generatora, transformatora, motora, provodnika i osvetljenja na neizmeničnu struju novembra i decembra 1887. godine, postalo je jasno da je Teslin sistem budućnost prenosa električne energije. Svima je to bilo jasno sem Edisonu i najbogatijem čoveku sveta Morganu, koji su odlučili da unište Teslu. Počinje borba ogromnog kapitala protiv pojedinca. Besomučna borba protiv Tesle i Vestinghausove kompanije bila je nešto neviđeno i do dan-danas.
Odvratan spektakl
Među najgorim metodama korišćenim da se ocrni Tesla i njegov sistem jeste konstruisanje prve električne stolice. Iako protivnik smrtne kazne, Edison je sa saradnicima napravio električnu stolicu kada je država Njujork tražila novi način za izvršenje smrtnih kazni. Iskoristili su naizmeničnu struju, kako bi i na taj način pokazali opasnosti od Teslinog sistema. Edison je promovisao naziv "vestingaousovanje" za pogubljenje strujom. Kada je prvi put korišćena električna stolica 1890. godine, zatvorenika struja nije ubila već teško povredila, pa je postupak odgođen. Očevici su način pogubljenja opisali kao odvratan spektakl.
Javna pogubljenja
Morgan je uložio novac u marketing kako bi se reklamirao Edisonov sistem, a Teslin prikazao kao loš i opasan po ljude. Ova borba na život i smrt za budućnost sveta izazvala je neke od najgorih i najbrutalnijih epizoda u svetu marketinga. Pokrenuta je nezabeležena javna kampanja protiv Tesle pomoću Morganovog novca. Edison je lično rukovodio nad nekoliko pogubljenja životinja, uglavnom mačaka i pasa lutalica pomoću naizmenične struje.
Time je hteo da dokaže javnosti kako je jednosmerna struja bezbednija. Niz pogubljenja dostigao je vrhunac ubistvom slonice Topsi, koja je spržena strujom. To je izazvalo zgražavanje javnosti Edisonovim metodama antireklame.
Sve to je iziskivalo mnogo novca. Morganu i Edisonu to nije bio problem, pošto je Morgan bio na čelu najmoćnije bankarske grupacije. Sa druge strane, Teslu i njegovog finansijera Vestinghausa sve to je izuzetno puno koštalo i mnogi su im predviđali bankrot. To bi se možda i dogodilo, a istorija sveta krenula u drugom pravcu, da 1893. godine vlasti Njujorka nisu predložile da se Nijagarini vodopadi iskoriste za proizvodnju električne energije.
Razmatralo se koji sistem da se iskoristi za proizvodnju i prenos struje, Teslin ili Edisonov. U komisiji koja je odlučivala nalazio se Edisonov finansijer Morgan, ali i još nekoliko poslovnih ljudi, kao što su lord Rotšild i Džon Astor. Očekivalo se da Morgan progura Edisona i sistem koji će se prvi put u velikoj meri koristiti za proizvodnju i prenos struje, čime će se odrediti način kojim će se u budućnosti koristiti struja.
Svetlost 20. veka
Uprkos svim prognozama, sistem Edisona i Morgana, najpoznatijeg naučnika tog doba i najbogatijeg čoveka tog doba, izgubio je bitku, a samim tim i rat. Izumi Srbina iz Like su kao najbolji pobedili i odlučeno je da se Teslin sistem naizmenične struje iskoristi za proizvodnju energije iz vodopada. Time su sve nedoumice oko Rata struja konačno otklonjene.
Dar ljudskom rodu
Godine borbi u Ratu struja finansijski su iscrple Vestinghausa i njegovu kompaniju. Pošto je Tesla imao veliki broj akcija u ovom preduzeću, kao glavni izumitelj, on se u nezabeleženom gestu velikodušnosti, odrekao svih svojih akcija i primanja kako bi pomogao čoveku koji je uporno stajao iza njega. Umesto da postane milioner, Tesli je bilo važnije da bude čovek koji će osvetliti budućnost ljudskog roda.
Tesla nije imao sumnje da će njegov sistem proizvoditi dovoljno energije da snabdeva strujom obližnji grad Bafalo, a bio je siguran i da snaga Nijagarinih vodopada može da snabdeva strujom ceo istočni deo SAD.
Kada je novembra 1896. godine počeo prenos struje od Nijagarinih vodopada, koristeći generatore Vestinghaus električne koorporacije, koja je upotrebljavala Tesline patente, to je bio simboličan znak pobede Tesle i njegove genijalnosti.
Pločice na generatorima Nijagarinih vodopada i dalje nose Teslino ime. Standard za struju koji se danas koristi u celoj Severnoj Americi je standard koji je Tesla uspostavio.
To je bio i kraj Morganovog upornog finansiranja Edisonovog sistema i definitivno priklonjenje Tesli, pa je čak i Edisonova kompanija prešla na sistem naizmenične struje.
To međutim nije bio kraj Teslinim problemima. Kada je odlučeno da se Svetska izložba u Čikagu 1893. godine osvetli Teslinim patentima, Edison je odbio da dozvoli korišćenje njegove električne sijalice, koja je u to vreme bila najmodernija.
Tesla je imao samo nekoliko meseci da patentira novu sijalicu. Uspeo je i kada su na otvaranju Svetske izložbe zasvetlele desetine hiljada Teslinih sijalica, osvetljen je i 20. vek.
Strujni rokeri
Naziv popularne australijske rok grupe AC/DC dolazi upravo iz naziva ova dva konkurentska sistema za proizvodnju i prenos električne energije. Braća Jang su na ideju za ime grupe došli kada je njihova sestra videla inicijale AC/DC na mašini za pranje veša, koja je mogla da radi na oba sistema. Braća Jang su mislila da upravo taj naziv simboliše sirovu energiju benda, pa su joj dali taj naziv.
