Zašto se kaže da je neko "pijan kao majka"?
Postoje izrazi koje svakodnevno koristimo, a da ne znamo odakle potiču ni kako su nastali. Primera radi, znate li zašto se kaže “pijan kao majka” ili okleva da nešto uradi ili kaže “kao kiša oko Kragujevca“?
Mnogi izrazi, uglavnom, imaju svoje objašnjenje u narodnim običajima i verovanjima, ali i u religiji, mitologiji ili istorijskim događajima.
Izraz “pijan kao majka” prema jednom objašnjenju nastao je u vreme kada su se žene porađale po kućama. Porodiljama se tada, u slučaju kada je dolazilo do zastoja porođaja ili je bio veoma bolan davalo da piju alkohol kako bi ih manje bolelo. Ipak, lingvisti tvrde da je poreklo tog izraza u jednom širem “pijan kao majka zemlja” pošto biti pijan u našem jeziku može da znači i natopljen ili napojen.
Za nekoga ko govori otvoreno kaže se da “nema dlake na jeziku”. Zanimljivo je da u nemačkom jeziku postoji sličan izraz, samo glasi: “Imati dlake na jeziku”. Naime, u nekim našim krajevima postoji verovanje da onima koji lažu izraste dlaka na jeziku. Otuda su oni koji nemaju dlaka, iskreni.
Nemci svoj izraz objašnjavaju time da je dlakavost odlika slobodnog čoveka, pa otuda i to “da imati dlake na jeziku” znači govoriti slobodno. Ipak, nije najjasnije, ukoliko je taj izraz zaista preuzet iz nemačkog, kako je “imati” prešlo u “nemati”.
Ukoliko nekoga odbijete zbog nečega, on je od vas “dobio korpu”. Ovaj izraz vodi poreklo iz Nemačke gde se koristi sa istim značenjem – biti odbijen. Naime u toj zemlji u XV i XVI veku je onaj koji je zaljubljen u neku devojku podizan, u korpi, do njenog prozora. Međutim, ukoliko nije dobrodošao, dobijao bi korpu sa oštećenim dnom, kroz koju bi propadao na zemlju.
Za onoga ko ne progovara ni reči često kažemo da “ćuti kao zaliven”. Jedno od objašnjenja glasi da je ceo izraz zapravo “ćutati kao olovom zaliven”, odnosno “ćuti kao da su mu usta olovom zalivena”. Pretpostavlja se da je taj izraz nastao zbog toga što su se prozori kula u staro vreme zatvarali kamenom i zalivali olovom, da kroz njih ne bi hukao vetar, odnosno, da bi "ćutale".
Medveđa usluga naziva se ona kada nam neko, u najboljoj nameri, nanese štetu. Izraz potiče od davnina, a prvi je priču o njoj zabeležio Ivan Andrejevič Kirilov 1808. godine. Naime, u njoj se govori o čoveku, pustinjaku, koji je živeo sam, bez igde ikoga. Tako se jednoga dana sprijateljio sa medvedom. Došlo je leto, a pustinjak je, umoran, legao da odrema. Medved mu je obećao da će paziti na njega. Međutim, pustinjaka je ubrzo počela da nadleće jedna muva, a meda nikako nije uspevao da je otera. Kada je stala na pustinjakovu glavu, medved je, već razljućen, dohvatio kamen i udario je svom snagom, u želji da odbrani prijatelja.
Međutim, ima i izraza čije poreklo za sada nije moguće adekvatno objasniti.
- Ima i ustaljenih izraza u našem jeziku koje smo želeli da objasnimo, ali koje, i pored dužeg istraživanja, nismo uspeli da odgonetnemo. Takav je, na primer, izraz “obišli kao kiša oko Kragujevca”, navodi se u knjizi “Zašto se kaže”, Milana Šipke.
