Srpski mitovi i kultovi (15): Vrlina otvara vrata
Simbolika vrata, mada veoma složena - u značenjskom smislu jeste jasna. Vrata su otvor, omeđeni prohod ili, drugačije katkad, pomična pregrada. Omogućuju da se kroz njih ulazi i izlazi, prolazi iz prostorije u prostoriju, iz jednog prostora u drugi. Simbolično označavaju i mesto prelaska iz jedne dimenzije u drugu, iz jednog sveta u drugi, iz profanog u sakralno, iz zla u dobro, i obrnuto.
U duhu simbolike vrata, može se reći da čovek kroz vrata (kroz rodnicu majke) stupa u ovozemaljski svet, a da kroz druga vrata (grob kao vrata za ulazak u utrobu zemlje) prelazi u drugi svet, u svet znan samo onima koji su stekli pravo da u njega stupe.
Zemljino čedo
Ova simbolika počiva na raširenom uverenju, poznatom iz prethrišćanskog vremena, a prihvaćenog u hrišćanskom razdoblju, kako je čovek nastao od zemlje, kako je iz zemlje-majke (Terra mater) simbolično iznedren. Nakon čina privremenog umiranja, tačnije odlaska iz sveta, koji uslovno zovemo svetom živih u paralelno postojeći svet mrtvih, obavlja se čin koji predstavlja oponašanje porođaja suprotnim smerom. Zemljino čedo, mrtvac, odnosi se na groblje, na sveti prostor označen i omeđen kao rodnica zemlje. Otvaraju se vrata zemljine utrobe u obliku koji i izgledom podseća na ženski polni organ.
Zemljino čedo se polaže ponovo u zemljinu utrobu iz koje je u prapočetku i poteklo. Vrata utrobe se za njim simbolično zatvaraju. Nabacuje se zemlja, rodnica se zatvara. Kao što se vrata utrobe sama otvaraju u činu porođaja, vrata se otvaraju sama i kada smrt dođe pred njih. Prolaz, odnosno prohod kroz vrata uopšte se smatra značajnim.
Slavoluci pobede i trijumfa grade se da bi se prohodom vojske ispod slavoluka simbolično prikazao čin stupanja iz svakodnevice u slavu i besmrtnost.
Iskonski san
Vrata raja su uži prolaz grešnicima, nego li su iglene ušice kamili. Međutim, postoje posebni slučajevi, izuzetno zanimljivi za poimanje sveukupnog problema. Iskonski čovekov san je bio da pronađe univerzalni ključ koji bi omogućio da otvori sva vrata i razbravi sve brave. Surogat univerzalnog ključa, opšti kalauz tražio je u prirodi, međ biljem i kamenjem.
Rasprostranjeno je uverenje o moći kamena mudrosti, kao i biljki, odnosno "trava" - mandragora i raskovnik. Da bi se kroz vrata prošlo, potrebno je posedovati odgovarajući ključ. Neposedovanje ključa ili njegovo gubljenje onemogućuje prolaz kroz vrata, onemogućuje promenu prostora, promenu dimenzije.
Pravednost, vrlina, između ostalog, takođe jesu simbolični ključ, za prolaz kroz vrata, za prelaz iz svetovnog u sakralno. I obrnuto. Neposedovanje određenih vrlina, ili, pak, njihovo gubljenje u određenom vremenskom trenutku, stavlja čoveka pred vrata koja se ne otvaraju; čak se mogu i sama od sebe zatvoriti, ako su bila otvorena. Posedovanje odgovarajućeg ključa, određenih vrlina koje imaju jednaku moć otvaranja - omogućuje jednostavan prolaz kroz vrata.
Čuvari svetinja
Ključ jeste identifikacija posvećenosti vlasnika ključa. Ključ dokazuje pravo stupanja u zatvoreno, pravo otključavanja zaključanog. Može da bude i dokaz prava vlasništva (simbolična predaja ključeva vlasnicima novoizgrađenih kuća i stanova, simbolična predaja gradskih ključeva počasnim građanima, ali i kao znak kapitulacije - predaja ključeva grada neprijatelju), prava posedovanja. Ključ je uvek onemogućavao neposvećenima da stupe u prostore kojih nisu dostojni ili da dođu u posed dragocenosti (bilo kakve) koju štiti ključ.
U arhaičnom verovanju, koje je izmenjeno sačuvano i do danas, kuće u kojima se obitovalo, gradovi u kojima se živelo smatrani su svetim mestima, nepristupačnim onima koji ne poseduju ključ ili, pak, dozvolu ključara, odnosno posednika. Gubljenje ključa u svim slučajevima ima jednake posledice - gubi se posvećenost, pravo otvaranja, pravo stupanja u drugi prostor (katkad u drugu dimenziju, u paralelni svet), ili se gubi vlasništvo, odnosno pravo posedovanja.
Prastaro verovanje u izuzetnu vrednost i značaj vrata sačuvala je simbolično i institucija vratara, odnosno portira. Treba imati na umu da je međ" hrišćanskim vratarima svakako najglasovitiji - Sveti Petar, čuvar rajskih vrata i posednik rajskih ključeva.
Vrata religioznih građevina takođe imaju čuvare, osobene vratare. U pravoslavnoj crkvenoj ikonografiji vratari su arhanđeli - Mihailo i Gavrilo. U njihovo prisustvo uveriće se i kralj Vukašin. Vukašinov udarac sabljom nije dosegao sina mu Marka. Pravednika Marka svetinja sama poziva da potraži utočište u njoj. Crkvena vrata, u znak zaštite, sama se zatvaraju za Markom. Vukašinov udarac sabljom u direk vratac ozleđuje vratara - božjeg anđela. (Uroš i Mrnjavčevići, Vuk, II, br. 34).
Tesno za Raj
Treba nastojati da se prođe kroz uska vrata, ali treba biti i pripravan da ona ostaju zatvorena pred pridošlicama neposvećenim. O tesnim, tačnije uskim vratima, zbori Jevanđelje po Luki, glava trinaesta, alineja dvadeset četiri, dvadeset pet i dvadeset sedam:
"Navalite da uđete na tijesna vrata; jer vam kažem: mnogi će tražiti da uđu i neće moći.
- Kad ustane domaćin i zatvori vrata, i stanete napolju stajati i kucati u vrata govoreći: "Gospode! Gospode! otvori nam; i odgovarajući reći će vam: ne poznajem vas otkuda ste.
- A on će reći: kažem vam: ne poznajem vas otkuda ste, odstupite od mene svi koji nepravdu činite."
Sivi soko i prava ljubav
Vrata se mogu otvoriti sama (ili gotovo sama) i kada je u pitanju prava ljubav. U pesmi: "Niko ne mogaše lastavicu otvoriti, već soko", punoj prigušene erotike, reč je simbolično o lastavici, koja zatvorena u kavezu, traži ko bi je "otvorio" (ne: izbavio iz kaveza).
Onome ko to učini obećava uzdarja i sebe za ljubu. To dočuju terzije, rasprodaju dibu i sakuju zlatne ključe, no, to nisu pravi ključevi i vrata ostaju zatvorena. Ćurčije rasprodaju samur-ćurake, sakuju zlatne ključe, ali opet bez uspeha. Okušaju sreću i kujundžije. Rasprodaju biser-pafte. Sakuju zlatne ključeve, ali ni oni ništa ne učine.No, tada se sve razrešava:
Dok doleće sivo soko,
Tresnu krilim' o vratima,
Ali vrata zakovana
Sama mu se otvorila.
