Ovaj diktator je luđi od Kim Džong Una!
Ako vam je bilo neobično što je u Severnoj Koreji na izbore izašlo 99,9 odsto birača, koji su kandidatima za parlament (jedna provincija - jedan kandidat) pružili 100 odsto podrške, čujte tek priču o Turkmenistanu. Sapamurat Nijazov je 1999. godine postao predsednik sa 100 odsto glasova, a na izbore je izašlo celokupno biračko telo (100 %). Kao otac nacije on je ukinuo operu i balet, promenio nazive meseci, zabranio je bradu i brkove, ukinuo penzije, zabranio muziku...
Na listi "ludih diktatora" koji su stvorili kult ličnosti prvo mesto svakako zauzima Saparmurat Nijazov, koji je gvozdenom pesnicom vladao Turkmenistanom od 1991. do svoje smrti 2006. godine. Za vreme njegovog režima svaki treći Turkmen dospeo je u zatvor, a svaki drugi ostao je bez posla.
Nijazov je došao na čelo Turkmenistana još 1985. godine, kada ga je Gorbačov postavio za predsednika vlade Turkmenske Sovjetske Socijalističke Republike i prvog sekretara Komunističke partije Turkmenistana, što je bila najmoćnija politička funkcija u tadašnjem SSSR-u. Ovaj inženjer energetike bio je ujedno i najmlađi republički vođa.
Na izbore izašlo 100 posto birača, a on dobio 100 posto glasova
Kada je 1991. Vrhovni sovjet Turkmenistana proglasio nezavisnost, Nijazov je izabran za predsednika novonastale samostalne države. Naredne godine je pobedio na izborima, a treba napomenuti i to da je bio jedini kandidat. Na izborima 1999. je dobio 100 odsto glasova, a na izbore je izašlo 100 odsto upisanih birača, što se nikad nije dogodilo čak ni u Severnoj Koreji.
Članovi njegove stranke na istim su izborima dobili više od 99 odsto glasova. Tako izabrani turkmenski parlament ga je proglasio doživotnim predsednikom. Sam se proglasio Turkmenbašijem ili "ocem svih Turkmena", i to po uzoru na Kemala Ataturka, "oca svih Turaka".
Jednom je na sednici parlamenta rekao da bi 2010. mogao da odstupi i raspiše izbore. Zastupnici su to sa gnušanjem odbacili i zahtevali da ostane predsednik do kraja života.
Narod živi u siromaštvu, ali svima su besplatni plin, struja i voda
Iako je Turkmenistan vrlo bogat prirodnim resursima, posebno naftom i gasom (po rezervama gasa su peti u svetu), narod živi u siromaštvu. Prosečna plata je 50 dolara, ali građani besplatno koriste plin, struju i vodu. "Kod nas svi žive odlično, pitao sam ljude i niko mi se nije požalio", rekao je Nijazov, koji je voleo da šeta turkmenskom prestonicom i zapitkuje ljude kako žive.
Sliku svoju ljubi
Turkmenistan je jedna od najzatvorenijih država na svetu. Švajcarski fotograf i laureat prestižne nagrade World Press Photo, Nikolas Rigeti nekoliko je puta boravio u Turkmenistanu: "Kad stigneš u Turkmenistan prvo što ugledaš je Nijazov. Zašto? Zato što je tip svuda. Umnožen je u trilion primeraka. Naravno, njegov lik je na svim novčanicama. Nalazimo ga i na bocama alkoholnog pića, ambalaži čaja i na svim pakovanjima soli...", priča Rigeti.
Portreti "oca svih Turkmena" istaknuti su po celoj zemlji, posebno na velikim javnim zgradama i avenijama. Statue njega i njegove majke su prisutne svuda, uključujući i središte pustinje Kara-Kum. Nijazova ogromna pozlaćena statua, visoka čak 15 metara (Nijazov je inače bio vrlo nizak, svega 150 cm), nalazi se na vrhu najveće zgrade u glavnom gradu Ašgabatu. Statua se okreće, tako da je lice Turkmenbašija uvek okrenuto prema suncu.
"Lično sam protiv toga da gledam svoje slike i statue na ulicama, ali to je ono što narod želi", izjavio je Nijazov, koji je 2001. kritikovao kult ličnosti.
Ali, po njemu se zovu meteorit, jogurt, parfem...
Nagradu "heroja Turkmenistana" dobio je čak pet puta. Samom sebi u čast grad Krasnovodsk preimenovao je u Turkmenbaši. Osim toga, brojna mesta, aerodromi, hidroelektrane, škole i bolnice nose njegovo ime. Po sebi je čak nazvao i meteorit, koji su otkrili turkmenski astronomi, ali i jogurt i parfem.
Državna televizija takođe se zove po njemu - Turkmenbaši, a dok je bio živ uglavnom je emitovala samo emisije o njemu. U uglu je bio logo s njegovim likom. Na radiju su takođe svakodnevno puštali pesme njemu u čast. Sve turkmenske novine svakodnevno su objavljivale njegove slike na naslovnicama, a veliki deo sadržaja bio je posvećen samo njemu.
Kao Nijazov i njegova majka slavna je osoba. Bez obzira na to što je umrla davne 1948. godine, od kada je njen sin na vlasti proglašena je narodnom junakinjom zbog zasluga za domovinu od kojih je najvažnija ona da je rodila "oca nacije".
Naziv za hleb promenjen je iz tradicionalne reči "čorek" u "Gurbansoltan edze", po njenom imenu, a njeni kipovi i slike neretka su pojava u Turkmenistanu.
Promenio nazive meseci i dana u nedelji
Na godišnjem zasedanju parlamenta, u leto 2002. godine, Nijazov je obznanio da menja međunarodne nazive meseci. Januar je tako dobio ime Turkmenbaši, po njemu naravno, dok je april nazvan po njegovoj majci Gurbansoltan. I ostali meseci dobili su imena po raznim istorijskim turkmenskim ličnostima.
Kada je već promenio imena meseci, odlučio je da promeni i nazive dana u nedelji u (redom od ponedeljka do nedelje) - glavni, mladi, dobri, blagosloveni, četvrti, duhovni i odmorni dan. Uveo je i nove državne praznike - 6. aprila praznik "Kapljica vode je zrno zlatnog dana", 1. decembra "Praznik neutralnosti", 27. aprila "Dan konja" i najpopularniji praznik "Dan lubenica" koji se slavi 10. jula.
"Otac svih Turkmena" je 2001. objavio knjigu "Ruhnama", što u prevodu znači "Knjiga duhovnosti". Ona je ravna Ustavu i Kuranu i svaki čestiti građanin mora da je zna napamet. Nijazov je tražio od islamske zajednice da je preporuči vernicima umesto Kurana, a kada je poglavar to odbio, odlučio je da ga zatvori.
U "Ruhnami" Nijazov iznosi svoje misli o moralu, braku, bratskim i susedskim odnosima. Knjiga je obavezno štivo, čak je uveden i poseban ispit o poznavanju njenog sadržaja bez čega nije moguće upisati fakultet, dobiti posao ili vozačku dozvolu. Osim toga, odredio je da lekari više ne polažu Hipokratovu zakletvu, nego prisežu na "Ruhnamu".
Osim što se "Ruhnama" 24 sata dnevno čitala na državnoj televiziji, deca su mogla da prijave sopstvene roditelje ako nisu dovoljno poznavali Nijazova učenja. Turkmenbaši je tvrdio da svako ko tri puta pročita njegovu knjigu direktno odlazi u raj. Pisao je i poetska i prozna dela koja su dobijala najveće književne nagrade u državi, a svoje je podanike često pozivao da ga kritikuju, ali malo ko je bio spreman na tako nešto.
Nijazov je napisao i novu turkmensku himnu, koja je zapravo oda njemu samom. Mnoge međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava osudile su himnu, jer njen tekst ohrabruje progon homoseksualaca.
Sulude zabrane i dekreti
Ukinuo je državnu operu i balet, jer "takve stvari nikom ne trebaju", a i "nisu deo turkmenske kulture". Nagađa se da je to učinio jer ni opera ni balet nijedno delo nisu posvetili njemu. Takođe je zabranio i cirkus.
Zabranio je nošenje šminke TV voditeljima, jer je teško razlikovao voditelja od voditeljke.
Zabranio je zlatne zube. Jednom prilikom je sreo mladu devojku koja je imala zlatni zub. Nije mu se to svidelo pa je na licu mesta doneo dekret o zabrani zlatnih zuba, a devojci je rekao da se javi njegovom zubaru, koji će joj umesto zlatnog zuba staviti belu krunu. Mladim Turkmenima je poručio da glođu što više kosti kako bi očuvali zube. "Kad sam bio dečak, često sam posmatrao pse kako glođu kosti. Zato psi imaju zdrave zube", pojasnio je.
Muškarcima je 2001. zabranio nošenje brade, brkova i duge kose. Tvrdio je da mladići nose dugu kosu pod uticajem zapadnjačke kulture i mode. Na sve državne granice poslao je frizere i brijače da ošišaju i obriju svakoga ko ulazi u državu da svojim izgledom ne pokvari tamošnju omladinu. Kasnije je odredbu malo ublažio dopustivši starcima bradu i brkove.
Zabranio je pušenje pošto je on prestao da puši kako ne bi došao u iskušenje.
Zabranio je emitovanje muzike s bilo kakvog nosača zvuka. Zabrana je važila za državnu televiziju i radio, kao i za sve javne muzičke priredbe, odnosno javna okupljanja. Učinio je to zbog, kako je pojasnio, zaštite istinskih kulturnih vrednosti. Muzika je morala da se izvodi uživo, a zabranjen je i "plejbek". Takođe je zabranio i slušanje muzike u automobilu.
U decembru 2005. je zabranio video igre, uz napomenu da su suviše nasilne da bi ih mladi Turkmeni igrali.
Strancima u Turkmenistanu zabranio je izlazak u javnost posle 23 sata. Naredio je i da svaki stranac koji želi da se venča Turkmenkom mora pre braka da uplati 50.000 dolara.
Naredio je da se zatvore sve bolnice van Ašgabata, uz obrazloženje da ako su ljudi bolesni, mogu doći u glavni grad. "Zašto bismo trošili dobre medicinske specijaliste na sela, kad bi oni trebalo da rade u prestonici?", rekao je. Veruje se da je to učinio jer je bio teško bolestan, pa je želeo da ima sve lekare na raspolaganju.
Takođe je naredio da se zatvore sve biblioteke u manjim mestima jer "seljaci ionako ne čitaju knjige".
Problem izdvajanja novca za penzije rešio je tako što ih je ukinuo 2006. godine i naredio mladima da se brinu o starijima. Uz to, svi koji su primali penzije unazad dve godine od dana donošenja odluke morali su dobijeni iznos da vrate državi.
Mislili ste da ste pročitali sve? Evo nešto još malo luđe...
"Otac svih Turkmena" predložio je i izgradnju novih svetskih čuda u Turkmenistanu. Jedno takvo čudo trebalo je da bude "Ledena palata". Obećao je da će pobediti pustinjsku klimu tako što će nedaleko od Ašgabata, u planinama Kopet-Daga, sagraditi ledeni dvorac u kom će hiljade turkmenske dece učiti da skijaju dok je napolju paklena vrućina.
Druga (suluda) ideja bila je veliki zoološki vrt u pustinji. Nijazov je uložio 18 miliona dolara u izgradnju zoološkog vrta za pingvine kako bi, prema njegovim rečima, "spasao tu životinjsku vrstu od globalnog zagrevanja".
