Zaliv svinja će ostati zauvek čuvana tajna?
Bela kuća pokušava od javnosti da "sačuva" poslednji od pet izveštaja CIA-e o invaziji u Zalivu svinja. Pravnici Obamine administracije tvrde da ti dokumenti treba da nose oznaku "strogo poverljivo". Sud ih, međutim, podseća na zakon o dostupnosti informacija.
Arhiv za nacionalnu bezbednost, privatna istraživačka ustanova, nastoji da primora vladu da obelodani peti, poslednji interni izveštaj o Zalivu svinja. Četiri prethodna objavljena su na osnovu zakona o dostupnosti informacija.
Pera CIA-nih istoričara između 1973. i 1984. godine zapisala su celokupnu hroniku događaja, nakon sopstvene istrage o tome kako invazija krenula naopako. Dve godine nakon Kubanske revolucije u kojoj je svrgnut predsednik Fulgensio Batista, inače saveznik SAD, među američkim zakonodavcima rasla je napetost zbog novog šefa kubanske vlade - Fidela Kastra.
Zato je, prema planu predsednika SAD Dvajta Ajzenhauera i njegovog naslednika Džona F. Kenedija, CIA obučavala kubanske izbeglice da deluje kao paravojne snage, kako bi u iznenadnom napadu uzurpirale kubanske trupe u Zalivu svinja. Plan je propao iz više razloga, a 1.500 kubanskih izbeglica koje je CIA obučavala ubijeno je i pre nego što su stigli do obale.
Kastrova vlada, moralno ojačana posle pobede, učvrstila je svoje socijalističko opredeljenje.
CIA-ino tumačenje tog događaja, međutim, ostaje obavijeno velom tajne. Advokat Obamine administracije Mičel Cef rekao je pred sudom da "protok vremena nije učinio dokumente javnim" i da CIA ima pravo na tu privilegiju.
Posle objavljivanja prethodnog izveštaja CIA-e o Zalivu svinja, plan invazije je naišao na oštar prekor od početka do kraja, posebno pogrešne procene. Sudija Džudit Rodžers, međutim, upozorila je advokate da mogućnost CIA da održi dokumente van zakona o dostupnosti informacija "nisu beskrajne". Na primer, po zakonu, predsednički spisi postaju javni već 12 godina nakon završetka mandata.
