"Karađorđevu šniclu sam izmislio zbog Titove snaje"
Da li ste se ikada zapitali kako i kada je nastala Karađorđeva šnicla, ko je napravio i zašto ju je tako nazvao? Ako mislite da je nastala u vreme Karađorđa, opasno se varate, ali da, po njemu je definitivno dobila ime! Glavni i odgovorni za ovo predivno jelo je Titov kuvar i šampion u ovim veštinama profesor Milovan Mića Stojanović.
Profesor kulinarstva Milovan Mića Stojanović u bogatoj kulinarskoj karijeri ostavio je recepte za stotinak jela koje je izmislio.
Najpoznatiji specijalitet je, svakako, Karađorđeva šnicla. Skoro sva Mićina jela uvrštena su u stručne, kulinarske udžbenike i nalaze se ne samo u jelovnicima restorana u Srbiji nego i u regionu. Pored Karađorđeve šnicle, Stojanović je smislio i njeguški stek, smederevsko đule, vojvođanski kare, medaljone mumalo, mišarski stek, oplenačke palačinke, kaluđerske sarme, smuđ Kladovo itd.
Brozova snajka "otkinula"
"Pa Karađorđeva šnicla je nastala kao incident", osmehnuo se on.
"Kada sam držao nastavu restoranu Golf, ne sećam se tačno da li je bila 1956. ili 1957, jedna gospođa je naručila Kijevski kotlet. U tom momentu pomislih: 'Gde me nađe?! Kijevski kotlet se pravi od piletine i butera, a ja nisam imao ni jedno ni drugo. Upitam ja ovog konobara: 'Ko, bre, to traži to jelo?', a on mi kaže: 'Voditeljka sa Radio Beograda koja sa ruskog čita o vodostaju.' Mislim se ja: 'Ma napraviću sad ja njoj jelo da će se pušiti, pa će i zaboraviti taj njen Kijevski kotlet.' Da ne bih obrukao restoran, uzeo sam šniclu i kajmak i napravio jelo. Njoj se jelo toliko dopalo da je zatražila recept odmah. Sutradan sam saznao ko je ta žena bila. Ona je bila Tamara Broz, supruga Žarka Broza, Titovog sina."
Zašto Karađorđe? Pa svetsko, a naše!
"Nešto kasnije u Domu omladine u restoranu Sunce održavala se izložba ugostiteljstva na kojoj sam učestvovao. Kad sam video u leksikonu ugostiteljstva da naših jela ima samo pet, setio sam se neočekivanog uspeha lažnog Kijevskog kotleta i odlučio da mu dam ime po našoj čuvenoj dinastiji Karađorđević (koja je i u svetu bila poznata) i njenom osnivaču dinastije, jer mi je želja bila da to jelo uđe u leksikone kao svetski poznato."
Činjenica je da dobar kuvar mora mnogo da uči i da bude spreman da uči čak i kad postane najbolji na svetu. Ipak, za svakog od njih jedna stvar je najvažnija, a to je, kako kaže Mića Stojanović, da mu gost bude zadovoljan.
Posle Karađorđeve šnicle smo svakako zadovoljni. Hvala Vam, profesore!
