Dan kada će Mesec postati neprijatelj Zemlje
Sa zanimljivim imenom S/2004 N 1, mali (20 km širok), komad stene postao je četrnaesti mesec koji je identifikovam oko gigantske planete Neptun. Malo bliže domu, nastavlja se debata o tome koliko Zemlja zapravo ima "meseca" i koje sve efekte oni imaju na nas. Ukoliko živite pored obale onda ste sigurno upoznati sa jednim vizuelnim efektom Meseca koji ima popriličan uticaj na naše živote.
Svi objekti ispoljavaju gravitacijsko privlačenje na druge objekte i u pitanju je sila gravitacije Zemlje koja drži Mesec u njenoj orbiti. Mesec takođe ima svoju silu gravitacije koja stvara podrhtavanje na Zemlji i stvara plimu, a najviša plima od 16.2 metra zabeležena je u Kanadi. Nije samo voda na Zemlji ta na koju utiče plima – zemlja se takođe izobličuje za metar ili dva.
Bilo bi razumno pomisliti da plimsko ispupčenje na Zemlji koje stvara Mesec stoji direktno između dva objekta. Međutim, usled rotacije Zemlje i odbijanja materijala da se pomera, ovo ispupčenje se zapravo povlači malo ispred meseca. Gravitacija ove ekstra "čvoruge" daje malo ubrzanje mesečevoj orbiti što dovodi do njegovog ubrzanja. Kada se nešto ubrza u orbiti, njegova orbitalna visina se povećava. U slučaju Meseca, on se udaljava od nas 3.78 centimetara svake godine ali isto tako se usporava rotacija Zemlje za 4 sata svakih milijardu godina.
Ovo nažalost neće dovesti do dužih dana zato što ovaj "rat" povlačenja između Zemlje i Meseca može imati razorne efekte – za par milijardi godina.
Zemlja je poput džinovskog tanjira koji se vrti na vrhu motke mađioničara i, poput tanjira, ako se vrti presporo, ona će početi da podrhtava i kako ono bude povećavalo, vremenom će pasti sa motke. Ovo zapravo znači da ukoliko Zemlja previše uspori njeno prirodno podrhtavanje može postati ekstremno. Ovo će dovesti
Neće skoroUkoliko se za par milijardi godina, pre nego što Sunce umre, desi ovakav scenario, Mesec bi mogao da postane naš neprijatelj. |
do ekstremnijeg pomeranja polarnih osa – što će stvoriti znatno ekstremnija godišnja doba.
Vrlo je verovatno da će ljudi preživeti takav događaj zato što smo sposobni da se brzo adaptiramo.
Ekosistem planete, sa druge strane, možda će imati problem sa evoluiranjem. Ovo bi moglo da znači da bi on podlegao izuzetno vrućim letima i ledenim zimama.
