Guske šetaju Beogradom

Srce nove Savamale činile su ulice Bosanska, Sarajevska i Karađorđeva, načičkane starim kafanicama kao što su Čokot, Deligrad, Kragujevac, Venecija, Liman, Bosna, Kičevo, Bosfor, Zlatna lađa, Kraljević Marko, Tri ključa. U takvom komšiluku otvorio je 1874. godine Miloš Dimitrijević, po zanimanju frizer, toplo i hladno kupatilo.

Karađorđeva ulica

 

U malim, poprečnim savamalskim ulicama zaostale su stare kuće, naherene sa stotinu partaja, štala, sa bunarima i česmama na sredini dvorišta oko kojih je ogromna bara sa dugošijastim guskama i govorljivim ženama koje peru veš. Jedan stari Savamalac se, opisujući svoj kraj još pre više od pola veka, sećao tih davnih, predratnih vremena:

"Sa sirotinjom prešla je ovamo i ona falanga starih gazdarica, žena 'u srpski', udovica sitnih činovnika, starih prečanki koje su prodavale svoje vinograde pa, kupivši nameštaj, počele izdavati đacima i trgovačkim pomoćnicima stanove 'za samca'.

One su zauzele one jednolike i bezbrojne kućerke u dnu duguljastih avlija punih blata, slame i konjskog đubreta, avlija koje su sve vodile ka danas lepom bulevaru između železničke stanice i hotela Bristol. Ko se od starih stanovnika ovoga kraja ne seća onih velikih razglavljenih kapija koje su vodile u dvorište sa partajama?

Kroz njih se decenijama prolazilo kao kroz kakav trgovački pasaž, slobodno i bez zazora od veša koji se sušio u dvorištu, ili devojaka koje su bose, i u starim suknjama, tresle jastuke. I mnogobrojne taljige pune robe svakog su časa češale zidove ovih kuća i kapija žureći da tako prečicom izbiju na Železničku stanicu.

Nije bilo retko da se vidi da tuda lagano i umorno prolaze užičke kiridžije sa svojim dobroćudnim i izdržljivim konjićima na čijim se repovima još videlo suvoborsko i kolubarsko blato. Za njima je dugo ostajao u dvorištima miris pršute i užičkog kajmaka koji je dražio prazne stomake študenata.