Kada se zvezde sudare nastaje...zlato!
U pitanju je jedna od izuzetnog zabavnih činjenica astronomije: najveći deo elemenata koji sačinjavaju naše telo nije postojao kada je univerzum bio mlad. Tada nije bilo ničeg sem vodonika, helijuma i litijuma. Teže elemente poput gvožđa skovali su vrelina i pritisak duboko unutar zvezda znatno kasnije.
Čak ni zvezde ne modu da stvore elemente teške poput zlata. Za to je potreban neverovatno jak talasni šok, a do sada nije bilo poznato šta bi moglo da ga otpusti.
Međutim, tim astronoma sa Harvarda je možda uspeo da dođe do odgovora.
Zlato koje koristimo nastalo je titanskim sudarima između neutronskih zvezda – neverovatno masivnih ostataka slojeva zvezde nakon njene smrti.
"Ljudi su do sada sakupili dosta slučajnih podataka, ali do sada je u pitanju zapravo bila debata bez konkretnih podataka i činjenica“, tvrdi vođa studije Edo Berger.
Međutim, sve se promenilo prošlog meseca kada je NASA-in orbitirajući teleskop uočio snopove gama zraka visoke energije koji su trajali svega dve desetine sekunde.
Ovi snopovi gama zraka pojavljuju se konstantno u svemiru, ali dok snopove dužeg trajanja izazivaju supernove ili eksplodirajuće zvezde, snopove kratkog trajanja još nije uspeo da objasni.
Kada su ovi snopovi bljesnuli, astronomi su istog trenutka usmerili još jedan teleskop iz Čilea na isto mesto i uhvatili sjaj vidljivog svetla. Kada su nedelju dana usmerili Habl teleskop na to isto mesto, svetlost je i dalje bila prisutna, iako je znatno izbledela.
Karakteristike ovog svetla može objasniti eksplozija novih atoma čija je masa skoro 3.000 puta veća od mase Zemlje od kojih su neki radioaktivni i to izaziva sijanje. Pojedini su atomi platine, olova i drugih teških elemenata dok su pojedini, mase nekoliko puta veće od mase Meseca, čisto zlato.
Najbolje objašnjenje za ovaj intenzivan snop bio bi sudar dve neutronske zvezde. Sudari su ogromnih razmera i dešavaju se izuzetno brzo, a teoretičari veruju da su neutroni ključni za formiranje teških elemenata.
Do ovih sudara u našem sistemu dolazi jednom u 100.000 godina u proseku, i to bi moglo da objasni nedostatak zlata u našoj galaksiji.
