DNK je hard disk budućnosti: 1 gram DNK = 1.000.000 CD-ova
Pesnikove reči koje su više od četiri veka dirale srca zaljubljenih i romantičnih sada su upisane u kod života. Naučnici sa Kembridža memorisali su svih 154 Šekspirovih soneta na DNK, u želji da prikažu neslućeni potencijal ovakvog načina memorisanja podataka koji omogućava da se ogromne količine informacija upišu na segmente DNK i u tom obliku arhiviraju i čuvaju desetinama hiljada godina.
Zajedno sa sonetima britanskog barda, naučnici su na nizovima DNK memorisali i audio-zapis govora Martina Lutera Kinga iz 1963, poznatog kao “Ja imam san”, i deceniju stariji prvobitni istraživački dokument Krika i Votsona, u kom je prvi put opisana struktura DNK u vidu dvostruke spirale.
Prema rečima naučnika, jedan Šekspirov sonet upisan u DNK teži 0,3 milionita dela milionitog dela grama, a jedan gram DNK može da sadrži više informacija nego milion CD-ova.
Ovakvu ideju o skladištenju podataka realizovali su Nik Goldman i Juan Birni iz Evropskog instituta za bioinfromatiku iz Hinkstona kraj Kembridža. Znajući da DNK predstavlja neverovatno efikasan i kompaktan način za skladištenje podataka, njih dvojica su radila na pretvaranju ovih molekula u digitalnu memoriju.
Ova memorija sposobna je da kodira nizove jedinica i nula radi skladištenja reči, slika, muzike i video snimaka na kompjuterima.
TAGAT ili NETAGAT, pitanje je sad
Naučnici su razvili kod koji koristi četiri molekularna slova, odnosno “baze” genetskog materijal - poznata kao G,T, Ci A - za skladištenje informacija. Digitalni fajlovi skladište podatke kao nizove jedinica i nula, a kod tima sa Kembridža svaki blok od osam cifara u digitalnom kodu pretvara u pet slova DNK. Tako, recimo, kod od osam cifara za slovo T postaje TAGAT, a da bi uskladištili reči, naučnici su naprosto spajali nizove pet DNK slova. Tako stih "Thou art more lovely and more temperate" iz Šekspirovog 18. soneta, postaje: TAGATGTGTACAGACTACGC.
Da bi bili sigurni da je DNK korektno memorisala informaciju, naučnici su je umešali u rastvor i propustili kroz mašinu za sekvencioniranje gena. Odatle su ponovo mogli kompletno da je pročitaju, a svoj novi DNK kod su radi provere imejlom poslali američkoj kompaniji “Edžilent” koja izrađuje fizičke nizove DNK za istraživače, i dobili su ga ispravno dešifrovan. Rezultat su objavili u stručnom časopisu “Nejčer”.
Jedno od najboljih svojstva DNK je što za njeno skladištenje nije potrebna energija. Dovoljno je da se čuva na suvom, hladnom i tamnom mestu, ali zbog visoke cene proizvodnje DNK ovakvo skladištenje podatak na biološkim hard drajvovima još dugo neće biti isplativo.
Stostruki pad cene sekvencioniranja DNK do kog je došlo u prošloj deceniji već je, međutim, učinio da ono bude ekonomično za podatke koje treba sačuvati duže od 50 godina.
DNK stvorena na ovaj način koristi kod potpuno drugačiji od onog u živim organizmima, tako da ne postoji opasnost da se slučajno ugradi u neki genom.
Ukoliko je neko živo biće unese u sebe, naprosto bi bila razgrađena i izbačena.
