Od “Tomine ljute” bistrija glava
Negujući tradiciju slavnih predaka, meštani sela Gledića na obroncima Gledićkih planina, koje se protežu od Kraljeva i gružanske doline do Kragujevca, Jagodine i Velike Drenove na jugu, i ove godine su - 99. put zaredom, proslavili Malu Gospojinu, svoju seosku i školsku slavu.
Celu minulu nedelju po ovom pravoslavnom prazniku, Gledićani su održavali kulturno-zabavne, sportske i druge priredbe od kojih je, opet u skladu s tradicijom, smotra proizvođača rakije privukla možda i najveću pažnju mnogobrojnih sabordžija i rakidžija iz tridesetak ovdašnjih sela, ali i okolnih mesta i gradova.
Od štandova dvadesetak izlagača rakije, članova Uduženja proizvođača rakije "Crvena ranka", najveću pažnju privukao je štand iz susednog sela Bajčetine. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog rakije koju je lično pekao i prepeako predsednik Republike Srbije - Tomislav Nikolić, koji je i rođen u ovom selu "s druge strane brda", na severoistočnim obroncima Gledićkih planina!
Kandidatura za "Crvenu ranku"Iako je prvi komšija Gledićanima i očigledno dobar proizvođač rakije, predsednik Republike Tomislav Nikolić, čije se porodično imanje nalazi u susednoj Bajčetini - nije član Udruženja proizvođača "Crvena ranka". Članovi ovog udruženja, međutim, prihvataju i sa zadovoljstvom priznaju Tomu kao svog počasnog člana i predsednika, a jednoga dana, ko zna... Kad mu istekne mandat predsednika, ili kad ode u "penziju", možda će se Nikolić prihvatiti i kandidature da stvarno bude stalni, pa i doživotni predsednik ovog udruženja sa Gledićkih planina! |
I ne samo zato što je predsednikova - "Tomina ljuta" je od mnogih znalaca ovog posla i
"degustatora" proglašena za najbolju, iako predsednik nije bio tu da svojoj rakiji i ličnim prisustvom "digne cenu" - već je na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku obavljao predsedničku misiju. Doduše, zvaničnog proglašenja pobednika na ovoj gledićkoj smotri nije bilo, i nema je u protokolu organizatora, ali ocena je - jasna.
"Nema šta, njegova rakija je kao i svaka dobra ljuta - jaka ali pitka, nežna i tiha kao što je i on sam kad govori. Takve rakije dobar pijac može da popije celo bure i da mu ništa ne zafali, pa je zato i najbolja", tvrdi Zoran Tijanić, predsednik udruženja "Crvena ranka".
Na štandu proizvođača iz Bajčetine, našlo se bar desetak flaša različitih vrsta rakije i sve sa etiketom "Tomina ljuta" - od šljive, jabuke, kruške, loze...
Neki radoznali se čude predsednikovom umeću, a neki, opet, sumnjičavo vrte glavom pitajući se "kad i gde to Toma može sve da ispeče". Kao prve komšije i predsednikovi stari znanci, takve "neverne Tome" Gledićani uporno (raz)uveravaju tvrdeći da u predsednikovim podrumima dobre rakije verovatno ima i u većim količinama i da on godinama sam rado dolazi u Bajčetinu da peče rakiju, ili makar da svojim komšijama i prijteljima koji mu pomažu, oda po neku "tajnu" pa i kompletnu "recepturu" kako da "Tomina ljuta" stvarno bude - Tomina.