Zašto se gimnastičarke više ne smeju?
Najbolje gimnastičarke SAD-a osvojile su zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Londonu, prvu posle 16 godina. Ali na tamnu stranu ove priče ukazuje nam "Washington Post": mlade takmičarke više ne plene gracioznošću i osmehom koji su zaštitni znak ovog sporta.
U tekstu "Da li je gimnastika izgubila radost?, Post se osvrće na Olimpijadu u Londonu, ukazuje na to da su tehnologija, teški treninzi i sve "brutalniji" atletizam oduzeli radost gimnastici.
Takmičarke nisu nasmejane prilikom izvođenja neverovatnih okreta na parteru ili gredi. Činjenica da su tu da pobede nadjačava želju takmičarki da izgledaju u skladu sa svojim godinama.
Zašto se govori da žene ne vole sport i da nisu takmičarski nastrojene? Da li mislite da lepi trikoi atletičarki definišu i njihov karakter na terenu? Mislite li da žene ne mogu biti nemilosrdne u svojoj potrazi za pobedom? Kao primeri koji ne potvrđuju ove stereotipe su Tonja Harding, Keri Volš-Dženings i Misti Mej-Trinor.
Iako mnogi sportski časopisi prikazuju žene u minijaturnim odelima, one su uporne da se sportska scena ne prikazuje kao modna pista. Mada su američke gimnastičarke bile ozbiljne i skoncentrisane na borilištu, svoje iskrene emocije ipak su prikazale na dodeli nagrada.
