Akrobata od 72 godine

Iako ima 72 godine, pilot Miladin Stevanović Cakan iz Jagodine ne samo da još leti na svom zlinu 526F, već oduzima dah svima koji posmatraju akrobacije koje izvodi u vazduhu. Iza sebe ima oko 30.000 letova.

Leteo je na 23 tipa aviona u ratnom i civilnom vazduhoplovstvu i helikopterskoj avijaciji. Predsednik je aerokluba Jagodina i odbornik gradske skupštine u trećem mandatu.

- I dan-danas se pitam da li je moguće da je prošlo toliko vremena od 8. januara 1961, kada sam sa vojnog aerodroma Golubovci u nekadašnjem Titogradu prvi put poleteo sa nastavnikom potporučnikom Marjanom Tajhmajsterom, koji je bio najbolji Titov pitomac u svojoj klasi. Bio je lep, sunčan dan, sećam se da je bilo 18 stepeni. Pamtim svaki detalj, počev od neprospavane noći zbog uzbuđenja pred prvi let, preko jutarnjeg stroja, provere zdravstvenog i psihičkog stanja, pregleda pre poletanja, brundanja motora koji se zagrevao, knjižice koju je nastavnik potpisao mehaničaru i sklanjanja podmetača - priča Cakan za "Vesti".

Učenik nadvisio učitelja

Kao nastavnik letenja Cakan je obučio 23 pilota. Da je bio dobar nastavnik, najbolje je potvrdio Zoran Gavrilović iz Niša, koji ga je pobedio na prvenstvu Srbije u akrobatskom letenju. Cakan je pre toga tri puta zaredom osvajao prva mesta. Pomislio je da će i četvrti put zaredom biti prvak Srbije, jer je smatrao da nema konkurenciju. Iako se razočarao što mu to nije pošlo za rukom, bio je ponosan što je njegov đak nadvisio učitelja.

Bombe i rakete

Čini mu se da još čuje ubrzavanje motora aviona po betonskoj stazi i neprimetno odvajanje od piste. Tokom tih 45 minuta osetio je sve čari letenja i beskrajnu slobodu. Taj dan, kao i sećanja na sve ostale letove, Cakan ljubomorno čuva u škrinji uspomena prosto se bojeći da će mu neko ukrasti san, koji još nije dosanjao.

- Još kao dečak maštao sam da postanem pilot. Kada sam postao pitomac 13. klase Škole rezervnih oficira pilota i kada sam prvi put poleteo sa nastavnikom pitao sam se da li je to početak ostvarivanja mog sna. Položio sam sve ispite, završio praktičnu obuku na avionu aero-3 i 522, koji je te godine bio novi borbeni avion. Potom sam leteo u borbenoj formaciji, grupnom letu, bacao bombe, ispaljivao rakete, metke iz avionskog mitraljeza i dobio prvi oficirski čin i zvanje borbenog pilota. Zatim sam završio Višu zrakoplovnu u Zagrebu i stekao zvanje civilnog pilota. Posle 11 godina u helikopterskoj jedinici MUP-a, vanredno sam završio akademiju i od kapetana prve klase dobio činove višeg oficira. Uspeo sam da ostvarim svoj san - ponosno će Cakan.

Skrivena razrokost

- Danas svako ko ima para može da bude pilot. Ako neko ne prođe selekciju u vojsci, može da bude pilot u civilnoj avijaciji. Ranije to nije moglo. Moj sin Saša trebalo je postane rezervni oficir pilot. Prošao je sve testove, ali su mu pronašli takozvanu skrivenu razrokost. Profesor na VMA mi je objasnio da to nije urođena anomalija i da će ona nestati do 28 godine. Međutim, u međuvremenu može se dogoditi da kada noću bude sletao vidi dve piste i da sleće na lažnu umesto na pravu. I Saša nije postao pilot. A skrivena razrokost stvarno je nestala - priča Cakan.

Tokom letačke karijere stekao je brojna zvanja. Postao je profesionalni pilot aviona, profesionalni pilot helikoptera, nastavnik za obuku pilota učenika, nastavnik za obuku pilota u akrobatskom letenju, dobio je specijalno ovlašćenje za akrobatsko letenje i specijalno ovlašćenje za avio tretiranje zemljanih i šumskih površina. Stekao je i dva sudijska zvanja - za sva reli takmičenja i za takmičenja u akrobatskom letenju.

Vazdušni ples

- Od 100 pilota samo 10 do 15 njih mogli su da postanu akrobatski piloti. Ta vrsta letenja predstavlja najviši stepen pilotaže. Odatle čovek može u kosmos. Akrobatsko letenje je na granici između tehničkih nauka i umetnosti. Vazdušni ples i figure koje pravim u vazduhu predstavljaju umetnost, a tehnički deo moram da odradim perfektno i da budem maksimalno skoncentrisan. U letenju, a posebno u akrobatskom, nema mesta za greške. Brzinom od 300 kilometara na sat letim ka zemlji od koje me deli samo oko 300 metara. Na 50 metara moram da izađem iz vertikale. Dovoljno je da pogrešim samo za nekoliko desetina sekundi - objašnjava Stevanović.

Pamti i snimanje filma "Užička republika", koje je počelo 1. septembra 1974. a

Puna vitrina medalja

Cakan je osvojio šest zlatnih, pet srebrnih i četiri bronzane medalje u akrobatskom takmičenju i jednu bronzanu medalju na reli takmičenju. Dobio je i priznanje od Međunarodne vazduhoplovne sportske organizacije FAI za doprinos u razvoju sportskog vazduhoplovstva. Priznanje je dobio i od Vazduhoplovnog saveza Srbije. Avgusta 2010. na aeromitingu u Kostolcu vazduhoplovci Srbije nagradili su ga velikim peharom za 50 godina letenja. Posebno se obradovao plaketi grada Jagodine.

završeno 1. maja 1975, u režiji Žike Mitrovića. Bio je jedan od pilota nemačke avijacije.

- Pošto su Nemci uvek leteli u trojkama, u formaciji smo imali devet aviona. Bilo je to predivno iskustvo, ali je bilo i veoma opasnih zadataka. Komandir eskadrile potpukovnik Miloš Đelić, koji nas je vodio, odmah nam je rekao da iskoči iz formacije onaj ko ne može da izdrži taj pritisak. Iskakao je samo jedan mlađi, neiskusan pilot. Zadaci su bili veoma teški zbog toga što je Žika Mitrović tražio da avijacija leti iznad tenkova u klancu i da mitraljira partizanske bunkere. Bilo je teško držati krilo uz krilo u velikim formacijama. Kada su film razvijali u Londonu rekli su da su makete sa avionima veoma uspele. Međutim, kada su shvatili da su u avionima bili piloti, rekli su da niko na svetu ne bi tako kaskadirao i rizikovao živote. Ali, mi smo bili ponosni što smo bili dorasli i takvim zadacima - kaže Cakan za naš list.

Neostvarena želja mu je da leti na spitfajeru, u kojeg je zaljubljen, ali tog lovca, nažalost, više nema, kao i na mustangu i tanderboltu. Kada bi mogao da leti na njima, Cakan kaže da godinu dana ne bi morao da leti.