Veštački glečeri protiv žeđi
Indijski inženjer Čevang Norfel došao je na genijalnu zamisao, koja je, zapravo, krajnje - jednostavna. Za razliku od mnogih drugih ideja koje danas olakšavaju život stotinama hiljada ljudi - od USB memorije do tačskrina, u ovom slučaju reč je o zamisli koja stotinama hiljada ljudi - može da spasi život.
Pijaća voda je prirodno bogatstvo kojeg nema dovoljno. Broj stanovnika Zemlje neprekidno se povećava, a najgore od svega je što najbrže raste u područjima siromašnim vodom.
Nestašica vode zadaje velike probleme stanovnicima planinskih predela Indije i Pakistana, gde kiša pada samo na velikim visinama, i to isključivo zimi. U proleće i leto, periodima setve i žetve, nema padavina. Do sada su seljaci, koji uglavnom gaje zob, pšenicu i grašak, mogli da se oslone na vodu nastalu otapanjem glečera, snega i leda, ali se i ovde, kao i u Alpima, glečeri sve više smanjuju, pa samim tim nema dovoljno vode.
“Gotovo da nema mesta gde nisam napravio neku ulicu, most, zgradu ili kanal”, kaže ovaj sedamdesetpetogodišnjak, koji se specijalizovao za izgradnju sistema za navodnjavanje. On je radio kao inženjer u indijskom regionu Ladak, u kome je nestašica vode najveći problem. Dok je podizao cisterne za vodu, sinula mu je ideja: kako bi bilo da se voda koja svake godine nastane otapanjem glečera sačuva i bolje iskoristi?
Evo principa na kojeme se zasniva Norfelova ideja: na severnoj strani doline, koja je u hladu i koju treba navodnjavati, na visini od 4.000-5.000 metara, podigao je mnoštvo kamenih brana. Iz vodenih tokova nastalih otapanjem snega, voda se kanalima i cevima transportuje do plitkih basena, gde se brzo zamrzava. Kada se jedan sloj zamrzne, do basena se pažljivo sprovodi nova količina vode, sve dok se za nekoliko nedelja ne formira čvrst ledeni breg.
Najveći veštački glečer je iznad sela Puktsi, sa 700 stanovnika. Dug je 300, širok 50 metara i debeo 1,2 metra. Troškovi projekta su svega 2.000 dolara - što znači da su pijaća voda i navodnjavanje polja obezbeđeni za samo 10 dolara po stanovniku. Poređenja radi - veštačko jezero sa koritom od cementa košta najmanje 34.000 dolara.
“Svi problemi u Ladaku povezani su sa vodom. U većini regiona je nema, dok je u retkim oblastima u kojima je ima rasipaju. Prema tome, moramo bolje da je rasporedimo”, shvatio je “Ledeni čika”, kako su ga proizvali novinari britanskog magazina “Tajm”, koji je već bio u penziji, kada je počeo da gradi veštačke glečere.
Dodatni problem je globalno otopljavanje, za koje seljacima nisu potrebni statistički podaci. Dovoljno je da bace pogled na svoja polja na padinama planina - tamo, gde je nekada zimi sve bilo belo, danas je sve smeđe. Svake godine granica područja pod snegom pomera se za još nekoliko metara u brda.
