Devet mogućih scenarija smaka sveta
Holivud, kablovska televizija i vesti nam nude sve više scenarija o tome kako bi svet mogao da nestane. Ipak, prema knjizi "Poslednji mit: Šta nam sve više razmišljanja o apokalipsi govori o Americi", ove teme o sudnjem danu postavljaju se između nas i naše sposobnosti da se suprotstavimo pravim globalnim izazovima. Razmišljanje o apokalipsi, isprepletano sa stvarnim problemima, čini se da nikada nije bilo toliko važno.
Pred vama je analiza devet mogućih scenarija apokalipse koji se najčešće sreću u medijima i na Internetu, stepen verovatnoće da se ispune i njihov uticaj.
1. Ogromna planeta koja velikom brzinom prolazi pored Zemlje
Verovatnoća: Ne postoji
Uticaj: Nema
Između mnogo bizarnih i ezoteričnih scenarija koji se oslanjaju na navodno proročanstvo Maja da će doći do smaka sveta u decembru ove godine, jeste i verovanje da će neka misteriozna planeta, čak četiri puta veća od Zemlje, proći tako blizu naše planete da će je potpuno izvesti iz ravnoteže, što će uzrokovati da se okeani širom sveta uzburkaju i da serije cunamija uništite ljudsku civilizaciju. Problem sa ovom idejom je u tome što kada bi se takva planeta, zaista približavala Zemlji to bi moglo da se vidi golim okom već sad. Oni koji veruju u ovu teoriju tvrde da se ona krije iza Sunca.
2. Nestanak magnetnih polova
Verovatnoća: Niska
Uticaj: Nizak
Umesto da stane na put katastrofičnim prognozama, napredak nauke pogoršao je apokaliptični strah dajući materijal za nova scenarija koji bi dovela do kraja sveta. Tako su pedesetih godina preošlog veka, geolozi pretpostavili da se Zemljini magnetni polovi s vremena na vreme smenjuju, možda jednom u milion godina. To je bio idealan povod za pobornike teorije o sudnjem danu, a neki veruju da je Zemlja baš sad pred tom iznenadnom smenom polova. To bi oslabilo Zemljino zaštitno magnetno polje i izložilo sve nas direktnom Sunčevom zračenju. Efekat bi bio kao kada kokice stavite u mikrotalasnu rernu.
3. Globalna pandemija
Verovatnoća: Niska
Uticaj: Nizak
Dok televizije vole da preuveličavaju svako potencijalno izbijanje virusa, ptičjeg ili svinjskog gripa, kao pretnju našem načinu života, neki idu toliko daleko u vreme Španskog gripa ili kuge kako bi dali primere prave globalne pandemije. Ipak, takve pandemije su izuzetno retke. S druge strane, na istorijskom nivou, pandemija nije kraj sveta već njegova obnova. Kuga je razbila feudalnu strukturu koja se oslanjala na koncentraciju vlasništva nad zemljištem i na jeftinu radnu snagu rastuće populacije. To sve nije dovelo do apokalipse već do do Renesanse.
4. Udar meteora
Verovatnoća: Niska
Uticaj: Srednji do visoki
Koliko meteori i komete zapravo utiču na Zemlju? Više od 185 velikih kratera identifikuje se svake godine, što pokazuje da ovi događaji, sa geološkog gledišta, nisu tako retki. Ipak, dok se Holivud s vremena na vreme bavi ovom temom, verovatnoća velikog meteorskog udara koji bi zbrisao život na Zemlji je prilično mala. Udari manjih kometa kao što je Tunguska eksplozija iz 1908. godine, dešavaju se možda jednom u deset hiljada godina. Sudari sa asteroidima (kao što je Čikšelub čiji je udar uticao na nestanak dinosaurusa i otvorio put za nastanak sisara) dešavaju se otprilike jednom u sto miliona godina.
5. Nuklearni rat
Verovatnoća: Srednja
Uticaj: Visok
- Ne priroda, već "genije čovečanstva", vezao je sebi omču oko vrata i može svakog trenutka da izvrši egzekuciju - napisao je jednom prilikom Karl Jung, misleći na atomske bombe. Suprotno ranijim predstavama, nuklearno doba je iščekivanje apokalipse učinilo univerzalnijim nego ikada pre, gurajući ovaj fenomen iz oblasti religije u svakodnevne teme. Naši nuklearni strahovi verovatno su se smanjili sa krajem Hladnog rata i izvesne mogućnosti uzajamnog uništenja, ali novije studije pokazuju da čak i relativno ograničen, regionalni nuklearni rat (recimo, između Indije i Pakistana) mogao bi da uništi planetu.
6. Strašni sud
Verovatnoća: Pitanje ličnog uverenja
Uticaj: Nepostojeći
Možda bi ovo trebalo da stoji pre nuklearnog rata u ovom popisu. Pre Hirošime, apokaliptična očekivanja za većinu hrišćana izgladala su manje kao Armagedon, a više carstvo na zemlji koji će uslediti. Pretnja od nuklearnog uništenja pomerila je fokus apokaliptičnih očekivanja na iščekivanje trenutka njenog dolaska. Po ovom scenariju vernici bi izbegli uništenje jer bi ih Bog sklonio na sigurno koji trenutak pre nego što bi sve bilo uništeno.
7. Nestanak nafte
Verovatnoća: Visoka
Uticaj: Srednji
Nafta čini moderan svet mogućim. Šta bi se desilo ako proizvodnja nafte ne bi održala korak sa globalnom potražnjom? Već smo svedoci mogućeg odgovora na to pitanje. Kako se privreda oporavlja, potražnja za naftom raste, ali tada cena nafte skoče, čime vraća ekonomiju nazad u recesiju. Izveštaji o novim "velikim" nalazištima kao što su u Severnoj Dakoti u SAD, koji broje do 24 milijardi barela nafte, ili "velike rezerve" od 20 milijardi barela u Meksičkom zalivu, su preterani, ako izračunamo da svet troši 80 miliona barela nafte dnevno, ili samo preko 29 milijardi barela godišnje.
8. Klimatske promene
Verovatnoća: Realna
Uticaj: Visok
Još od 1988, kada je Džejms Hansen iz NASE svedočio pred američkim Senatom o opasnosti od klimatskih promena dobila je apokaliptične razmere. Svaki Amerikanac danas mogao bi da ispriča kratku verziju posledica na koje je Hansen upozorio Senat o toj mogućnosti, ako se rast emisije CO2 nastavi bez kontrole: od porasta okeana do nestanka naših najomiljenijih metropola, od žitnih polja sprženih i pretvorenih u pustinjski pejzaž. Ipak, Hansenove strašne prognoze, izgleda, nisu bile dovoljno strašne, a situacija danas pokazuje da smo blizu postizanja kritične tačke na nepovratnih klimatskih promena.
9. Sunce postaje crveni džin
Verovatnoća: Izvesna
Uticaj: Veoma loš
Iako su drevne Maje često predstavljene kao apokaliptični vizionari, one to nisu bile. Maje su videle same sebe u vreme propasti. Oni su shvatili da će doći kraj njihovom načinu života, napravili neke proračune na osnovu astronomskih posmatranja, i zaključili da je kraj (za njih) je bio veoma daleko. Stvari koje su izgledale tako daleko od njih, sada su ovde. To ne znači da oni nisu delili našu zabrinutost za kraj sveta, ali ništa više nego što smo mi preokupirani mogućim krajem Sunca - za koje naša astronomija kaže da će se sasvim izvesno desiti za oko pet milijardi godina, kada Sunce postane crveni džin i sprži planete iz svog sistema, uključujući i Zemlju.
