Sunčeva oluja napunila Zemlju energijom
Nedavni nalet oluje sa Sunca je u gornje slojeve zemljine atmosfere ubacio dovoljno energije da bi se njome zadovoljile sve potrebe Njujorka za dve godine, a još veće solarne erupcije slede, kažu naučnici američke svemirske agencije NASA o oluji koja je trajala svega dva dana - od 8. do 10. marta.
"To je bila najveća doza energije od solarne oluje 2005. godine", kaže Martin Mlinčak iz Istraživačkog centra NASA u Lengliju (Langley). "To je bio veliki događaj koji pokazuje kako Sunčeva aktivnost može direktno uticati na našu planetu", pišu svetski mediji.
Mlinčak je glavni istraživač - saradnik za instrument SABER na satelitu NASA TIMED. SABER prati infracrveno zračenje u gornjim slojevima atmosfere Zemlje, posebno zračenje koje potiče od ugljen-dioksida (CO2) i azot-oksida (NO), gasova koji imaju ključnu ulogu u energetskom bilansu vazduha stotinama kilometara iznad
površine naše planete.
"Ugen-dioksid i azot-oksid su prirodni termostati", objašnjava Džejms Rasel (James Rušell) sa Univerziteta Hampton, glavni istraživač za SABRE. "Kada se gornja atmosfera (termosfera) zagreva, molekuli tih gasova odbacuju toplotu natrag u svemir".
To se dogodilo 8. marta kada je erupcija iz korone Sunca (CME) pokrenuta u smeru Zemlje, ispaljena "bakljom Sunca" klase X5, pogodila Zemljino magnetno polje. Na skali za solarne baklje, klasa "X" je najjača. Naelektrisane čestice su udarale po gornjoj atmosferi, ostavljajući svoj naboj tamo gde bi udarile. To je izazvalo spektakularnu polarnu svetlost (auroru) oko Zemljinih polova i znatno
zagrevanje gornjeg sloja atmosfere svuda oko sveta.
"Termosfera je svetlela kao novogodišnja jelka", kaže Rasel. Za tri dana, od 8. do 10. marta, termosfera je apsorbovala 26 milijardi kWh energije. Dva najdelkotvornija gasa za rashlađivanje termosfere, CO2 i NO, odbacila su natrag u svemir 95 odsto tog infracrvenog zračenja.
U razmerama shvatljivim čoveku, to je mnogo energije. Služba gradonačelnika Njujorka kaže da tamošnje prosečno domaćinstvo troši nešto manje od 4.700 kWh godišnje. To znači da je geomagnetska oluja u atmosferi ostavila dovoljno energije za potrebe svih domaćinstava tog grada za dve godine.
Tokom tog impulsa energije koja je zagrevala, termosfera je narasla poput testa u rerni, privremeno povećavši otpor kretanju satelita na niskim orbitama. To ubrzava pad svemirskog otpada - dotrajalih uređaja i delova iz orbite na Zemlju, a, s druge strane, skraćuje vek korisnih satelita jer i oni gube brzinu i spuštaju se.
Oluja se završila, ali Rasel i Mlinčak očekuju veće koje slede:
"Tek izlazimo iz dubokog solarnog minimuma", kaže Rasel. "Solarni ciklus jača i maksimum se očekuje 2013. godine".
Više Sunčevih pega koje izbacuju više erupcija (CME) prema Zemlji daje više mogućnosti sistemu SABRE za proučavanje efekata solarnih oluja.
"To je nova granica u odnosu Sunce-Zemlja", kaže Mlinčak, "a podaci koje prikupljamo su bez presedana".
