Mesec se steže, rasteže i puca?
Nove snimke na kojima se na Mesečevoj površini jasno vide ožiljci u obliku udubljenja i dugih uskih dolina otkrivaju da su na Zemljinom satelitu još relativno nedavno postojale tektonske aktivnosti, javljaju NASA-ini stručnjaci.
Postojanje ovih “Mesečevih strija”, koje su znaci rastezanja, iznenadilo je stručnjake jer su istraživanja iz 2010. pokazala da se Mesec s vremenom skuplja poput grožđice koja se suši. Ovo skupljanje ima smisla budući da se njegova unutrašnjost postepeno hladi od silovitog udara u kojem je nastao pre više od četiri milijarde godina, a slične bore pronađene su i na Merkuru.
“Uzbudljivo je otkriti nešto tako potpuno neočekivano”, rekao je član istraživačkog tima Mark Robinson s Univerziteta Arizona Stejt.
“Dosad je samo pola Mesečeve površine snimljeno u visokoj rezoluciji. Još puno toga imamo da istražimo.”
Na temelju novih fotografija koje je letelica Lunar Reconnaissance Orbiter može se zaključiti da su jarci, odnosno grebeni nastali širenjem nekih delova Mesečeve površine pre manje od 50 miliona godina.
Naučnici su već ranije na Zemljinom satelitu zabeležili drevne jarke, međutim u novoj studiji prvi su put snimljeni relativno mladi grebeni. Da je zaista reč o “svežim” ožiljcima, potvrđuje činjenica da na njima nema mnogo kratera.
Stručnjaci pretpostavljaju da su ovi grebeni nastali zbog aktivnosti magme u džepovima pod Mesečevom korom.
Tomas Voters iz Centra za Zemlju i planetarne studije u Vašingtonu ističe da su neki od jaraka čak mogli nastati u nedavnim potresima kakve je zabeležila misija Apolo od 1969. do 1977. Sveži jarci snimljeni su na udaljenijoj strani Meseca.
Nova studija pokazuje da Mesec u trenutku nastanka nije mogao da bude potpuno rastopljen jer bi tokom kasnijeg hlađenja bio izložen višim stepenima kompresije koja bi poništila sva lokalna rastezanja koja danas vidimo.
