Deca tuže doktore jer su dozvolili da se rode
Izraelska deca rođena sa telesnim manama sve češće podižu tužbe protiv doktora što su uopšte dozvolili da se rode. Ovakve tužbe, kojih je od 1987. do danas bilo oko 600, podstakle su izraelsku vladu da pokrene istragu.
Prema medicinskim etičarima ovi slučajevi tzv. 'bespravnog rođenja' otvaraju ozbiljna moralna pitanja – s jedne strane o vrednosti života invalida, a s druge o pritiscima na doktore koje mogu uzrokovati. Naime, tužbe bi mogle da nateraju doktore da se iz preteranog opreza ponekad odluče da prekinu čak i zdrave trudnoće. Neki etičari optužuju advokate da u potrazi za profitom iskorišćavaju zajednice u kojima postoje visoki nivoi genetiskih oboljenja.
Prvi slučajJedan od prvih uspešnih slučajeva zabeležen je 1980. u Kaliforniji kada je jedno dete tužilo doktore zato što se rodilo sa teškim neurodegenerativnim stanjem koje se zove Taj-Sačsova bolest. Nakon pravnog presedana koji je postavljen 1987. godine, u Izraelu broj tužbi neprekidno raste. U mnogim zemljama, među kojima i Velikoj Britaniji te većini američkih saveznih država, takve tužbe se ne prihvataju. |
Slučajevi "bespravnih rođenja" u kojima roditelji traže odštete za podizanje invalidne dece nisu retkost. Prošli mesec jedan kalifornijski par je dobio četiri-pet miliona dolara odštete nakon toga što doktori sonografima nisu uspeli da otkriju da im sin nema noge i jednu ruku.
"Teško mi je da razumem roditelje koji izlaze pred sud i pred svojom decom kažu kako bi bilo bolje da se nisu rodila", rekao je rabin Avraham Steinberg, etičar iz Medicinske škole na hebrejskom univerzitetu Hadaš u Jerusalimu, koji se pita "kakve to psihološke posledice ima po decu?"
U poslednje vreme u Izraelu postaje trend da deca sama tuže bolnice čime postižu veće odštete uz argument da celi život moraju da provedu u patnji.
Ovaj problem posebno je izražen u Izraelu jer su tamo brakovi među rođacima (braćom i sestričinama u drugom kolenu) relativno česti. Među muslimanima i Druzima na takve brakove otpada oko 40 odsto, među hršćanima oko 20 odsto, a među Beduinima čak 67 odsto.
Zato se velika pažnja posvećuje raznim testiranjima, posebno genetskim. Ali slično je i u mnogim drugim zajednicama na Bliskom istoku, u Indiji i Severnoj Africi.
