Gde bacate tol'ke pobijene Srbe?

Nakon razgovora koji je imao sa jednim od ključnih ljudi Gospića, Tihomirom Oreškovićem, koji je zbog zločina u Lici kasnije osuđen na 15 godina zatvora, Mario Barišić priznaje da je shvatio zbog čega su zapravo početkom 1992. godine pravljeni spiskovi Srba iz Šibenika i okoline.

Uspeo da prevari Tvrtka Pašalića: Most u Šibeniku odakle su navodno bacani ubijeni Srbi

 

- Dva ili tri dana od tog razgovora ponovo me poziva Tvrtko Pašalić i predaje dva automata "škorpion" sa prigušivačima. Posle par minuta me je šokiralo ono što mi je rekao: "Oni izveštaji što ste pisali su u redu, ali čuli ste šta nam je Orešković rekao. Počnite da mi dostavljate dokaze o eliminisanim Srbima iz našeg kraja". Klimnuo sam

Mario Barišić

glavom, i već počeo da mozgam šta da uradim. Dani su prolazili, ja nisam dolazio do rešenja, a on me je sve više i više pritiskao. Jednog dana moj kolega Milorad u nekoj neobaveznoj priči pozvao me je da dođem kod njega. Rekao je da je zaklao jagnje i da treba nešto da proslavimo. Ideja mi se javila u sekundi! Brže-bolje sam otišao do kuće po svoje donje rublje, i u Miloradovom selu u gepek našeg automobila ispalio par hitaca iz "škorpiona". Zatim sam one gaće dobro umazao jagnjećom krvlju i ubacio u gepek. Kada sam završio sa pripremama, kratko sam rekao kolegi: "Ti samo ćuti, ja ću lajati. Idemo pravo u Vojnu policiju da se pohvalimo".
 

- Tačno sam znao kakav je mentalni sklop Tvrka Pašalića i bio sam u pravu. Kada nas je video sa krvavim "trofejom" potpuno se izbezumio i od tada, više nikada nije tražio dokaz da smo nekog ubili. Samo nas je jednom, par meseci kasnije, u neobaveznoj priči znatiželjno priupitao gde bacamo tolike pobijene Srbe, na šta sam mu hladnokrvno slagao, a da nisam ni trepnuo: "Sve ih bacamo ispod Šibenskog mosta!" Da Tvrtko Pašalić nije iz Dervente, znao bi odlično da je voda ispod tog mosta jako plitka. Ali šta da mu radim.
 

Ali, Mario Barišić tvrdi da nisu samo Srbi bili na meti gnusnih ubistava, već i svi oni Hrvati koji nisu hteli da se povinuju tom paralelnom sistemu komandovanja.
 

- I tu sam trebalo da budem glavni egzekutor. Pozove me Pašalić i pita da li sam spreman da za Hrvatsku izvršim i neke likvidacije. Znači, ovo što smo "ubijali Srbe" i nisu bila prava ubistva?! Odgovorim mudro da nisam u vojci da bih "igrao balet" i on mi saopšti da je potrebno ubiti tadašnjeg načelnika policije u Šibeniku, Nikolu Vukušića i još nekolicinu njegovih pomoćnika. Tek kasnije sam saznao da se kod nas u Šibeniku zapravo radilo po istom scenariju kao i u drugim delovima Hrvatske, jer je na isti način ubijen i načelnik policije u Osijeku Josip Rajhl Kir. Tek što ćemo da se rastanemo, ja kratko upitam Pašalića ko stoji iza ovog naređenja: Frankec ili Gojkec, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman ili ministar odbrane Gojko Šušak. Kada sam spomenuo Gojkeca, Pašalić je samo klimnuo glavom.
 

Nije hteo da ubije šefa policije   Mario Barišić nije poslušao ni ovo naređenje, već je otišao do svoje buduće "žrtve" i sve mu ispričao. Izbegao smrt: Ubistvo Nikole Vukušića naredio Gojko Šušak   "Pizda mu materina. Zašto on to nije hteo da napravi. Prokleta kukavica" - bila je prva reakcija Vukušića nakon čega je Barišića upitao da li smo spremni da sve to ispričamo i Smiljanu Reljiću, tadašnjem pomoćniku ministra unutarnjih poslova MUP-a Hrvatske i šefu SUZUP-a - Službe za zaštitu ustavnog poretka. Moj jedini uslov je bio da nam se ne otkrije identitet jer sam bio svestan da u tom slučaju naš život ne bi vredeo ni prebijene pare. Vukušić je angažovao specijalce da ga čuvaju, a mi smo otišli kod Reljića i ponovili sve ono što smo znali. On nam je predložio da bi najbolje bilo da o svemu obavestimo lično predsednika Hrvatske, doktora Franju Tuđmana.

U ponedeljak: TUĐMAN ZNAO KAKO MUČE SRBE