Odšteta od Hrvata (1): Hapšeni samo zato što su Srbi
Glavni državni tužilac Hrvatske Mladen Bajić koštaće poreske obveznike ove zemlje najmanje nekoliko miliona evra zbog nezakonitog držanja u vojnom zatvoru i premlaćivanja srpskih civila iz okoline Splita i Šibenika tokom 1992. godine. Bajić je tada bio zamenik vojnog tužioca za Split, a na osnovu njegove optužnice, najmanje 50-ak Srba iz desetak srpskih sela kaštelanskog zaleđa je uhapšeno pod optužbom da su pripremali oružanu pobunu i formiranje SAO Kaštel mada je to bilo i praktično i teorijski nemoguće.
"Vesti" su pronašle dvojicu tih navodnih "pobunjenika" koji zbog svega što im se izdogađalo uveliko pripremaju dokumentaciju za tužbu ili vansudsko poravnanje sa državom Hrvatskom. Obojica odlično pamte jun 1992. godine.
- Koliko sam upoznat, nekolicina komšija je već predala odštetne zahteve i oni će uskoro biti rešeni, ali sve više je nas koji ćemo to uskoro učiniti - priča Marko Madžar, jedan od meštana sela Uble iz kaštelanskog zaleđa kome je tada slomljena ruka i desetak rebara, a pri tom je mučen strujom, ponižavan.
Madžar je za hrvatsku državu takođe i svojevrsni "medicinski fenomen" jer je tih ratnih godina proglašen mrtvim o čemu svedoče i brojni novinski natpisi.
- Zatvorski čuvari u Kulinama su me pomešali sa nekim drugim pritvorenikom koji je preminuo zbog posledica prebijanja, pa je saopšteno da sam umro. Međutim, do danas nije otkriveno koji je to nesrećnik zapravo stradao - objašnjava Madžar u svom domu u vojvođanskom selu Platičevo gde je izbegao nedugo posle pakla kroz koji je prošao.
Prelistavajući medicinsku dokumentaciju koju je prikupio, ovaj nesrećni čovek vraća "film" na 1992. godinu.
- Uhapšen sam 6. juna zajedno sa Markom Berom, Milanom Livajom, Lazom Ostojićem. Prvo su nas prebacili u jedan magacin u obližnjem selu Lećevica i tu su počela prva orgijanja, a onda smo prebačeni u privatni zatvor u Unešićima gde su me prikopčavali na poljski telefon i puštali struju, tukli rukama, nogama i palicama.
Madžar objašnjava da je u podrumu privatne kuće zatekao Ratka Strižaka, strica Mihajla i Đorđa Prkuta, a onda su svi prebačeni u fiskulturnu salu seoske škole gde je bilo još ljudi.
- Orgijali su uglavnom uveče. Jednog po jednog bi nas vodili na prvi sprat škole u učionicu u kojoj su klupe poređale u obliku slova "u". Na čelu se nalazio komandant, a okolo vojnici koji bi nas besomučno udarali i terali da pevamo ustaške pesme. Od mene su tražili da držim ruke podignute dok me njih dvojica tuku. Kada sam od bola spustio, dobio sam udarac čizmom od čega mi je polomljena leva ruka. Osvestili su me kofom vode i vratili u podrum - priseća se jezivih slika Marko Madžar.
Civili u vojnim zatvorimaVećina srpskih civila je u vojnim zatvorima Lora i Kuline provela tek četiri ili pet dana, a zatim oslobođeni svih optužbi, ali su za to vreme prošli pravu golgotu zbog koje niko do današnjeg dana nije odgovarao.
|
