Nestao izveštaj o užasu u Lori
Nekadašnji specijalac i komandant Vojne policije u Šibeniku, Mario Barišić posetio je vojni zatvor Lora u dva navrata: 11. i 13. aprila 1992. godine.
- Svega se i dalje sećam kao da je juče bilo. Te stravične scene prilikom prve posete je nemoguće izbrisati iz glave. Tadašnji zamenik komandanta 72. bojne Vojne policije Tvrtko Pašalić je mene i kolegu Milorada Paića odveo do tih nesretnika objasnivši: "Sad ćete videti zarobljenike koji nigde nisu evidentirani i s njima možete da radite šta hoćete". Kasnije sam čuo da su čuvari taj deo zatvora nazivali Blok C. A, kada je jedan od njih, Ivica Livaja, otvorio teška metalna vrata ušli smo u polumračnu veću prostoriju. Na sredini je bio veliki astal sa induktorskim telefonom, a pod je bio sav u krvi i vodi. Tek posle par minuta sam u uglovima prostorije primetio zarobljene. Jednom su oči bile iskopane i iz duplji je curila krv, drugi nije imao uši, treći je bespomoćno krkljao. Prebrojao sam devet zarobljenika starosti od 30 do 50 godina i jedan od njih, kada me je ugledao tiho je počeo da jeca: "Spasi me... Ubi me..., spasi me... ubi me..."
Prilikom druge posete, dva dana kasnije, Barišić je obišao i zatvorske ćelije u kojima su se, kako su mu rekli, nalazili vojni piloti JNA, ali i jedan pravoslavni sveštenik.
- Sve prostorije su bile krvave, a većina pritvorenika izobličena od batinjanja. Zaprepašćen onim što sam video odmah sam napisao izveštaj, ali nisam ulazio u detalje, već samo naglasio da su u jednom delu i neevidentirani zatvorenici. Taj prvi izveštaj je na čudan način nestao, pa sam sačinio drugi i predao ga svom pretpostavljenom, Tvrtku Pašaliću koji mi je prigovorio zašto to uopšte spominjem. Ali nisam mogao da ćutim, jer se ja nisam borio za takvu Hrvatsku.
Mario Barišić se u pokušajima da zaustavi "mehanizam zločina" obraćao gotovo svima u Hrvatskoj o čemu postoje i dokumenta koja je sačuvao. Među zastrašujućim saznanjima su svakako su i likvidacije Srba na početku sukoba u Hrvatskoj u kojima je trebalo da bude jedan od glavnih egzekutora.
Pudlica i tri prsta- Tokom razgovora sa Oreškovićem, prišla nam je pudlica Pašalićeve majke i on prekinu sa razgovorom i meni reče da kučetu pokažem tri prsta. Kada sam pokazao, pudlica krene da reži i skače na mene kao divlja zver. Onda mi reče da pokažem dva prsta, a pudlica odjednom krene da šeni i da se umiljava. Da li shvatate kakvo je to ludilo bilo i dokle je mržnja išla? |
- Na početku 1992. godine, kada sam preuzeo dužnost šefa Krimi-odeljenja istraživao sam isključivo kriminalne radnje unutar Vojske Hrvatske. A onda je mene i mog pomoćnika Milorada Paića, tadašnji načelnik Vojne bezbednosne službe (SISA), pozvao pukovnik Tvrtko Pašalić i objasnio da moramo da pratimo kretanje Srba u Šibeniku i okolini. Prvo sam mislio da se to radi iz predostrožnosti pošto su se svi izveštaji prosleđivali pomoćniku ministra odbrane Josipu Perkoviću. Ali, već posle meseci i po dana saznao sam da je reč o naređenjima koja stižu iz "pararelnog sistema vlasti". Na početku te 1992. godine Pašalić me je sa Miloradom Paićem pozvao u svoju porodičnu kuću u Vodicama gde smo upoznali i Tihomira Oreškovića, jednog od čelnih ljudi Gospića. Čim smo stigli, Orešković je počeo da kritikuje Pašalića: "Mi smo već rešili problem Srba u Gospiću. Šta vi Tvrtko još čekate u Šibeniku".
Nazivaju me ludakom i izdajnikom
Mario Barišić
- I sada mi je muka od ljudi koji s rukom na grudima slušaju himnu, a tokom rata nisu ni omirisali barut, već su sa kriminalcima iz Srbije trgovali naftom, drogom i oružjem dok smo mi ratovali. Takvi sada za mene govore da sam lud i da sam izdajnik Hrvatske, a činili su sve da moju domovinu što više iskompromituju. Sada verujem da su to radili po zadatku, jer isti takvi ljudi su postojali i u Srbiji i u Bosni - kaže Barišić. |
Sutra: LIKVIDACIJE SRBA I POŠTENIH HRVATA
