Danas godišnjica Cerske bitke
Srbija danas obeležava 96. godišnjicu znamenite Cerske bitke u kojoj je njena vojska izvojevala prvu savezničku pobedu protiv Austrougarske u Prvom svetskom ratu. Načelnik Generaštaba Vojske Srbije, general-potpukovnik Miloje Miletić danas se u Tekerišu, povodom 96. godišnjice upisao u spomen knjigu, koja je otvorena u muzeuju u okviru spomen kompleksa "Cerksa bitka".
"Sa ponosom se sećamo hrabrosti srspskih ratnika, jadarskih i cerskih junaka naših predaka, kojima su sloboda i čast otadžbine bile najviše vrednosti i podstrek za nadljudske podvige", naveo je Miletić.
"Njihova nesebična žrtva je najsvetije zaveštanje pokoljenjima koja žive u slobodi. Neka im je večna slava i hvala! Živela Srbija, živela Vojska Srbije", zapisao je on.
Miletić je prethodno na spomen kompleks "Cerska bitka" položio venac u ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na svečanosti organizovanoj povodom velikog jubileja obeležavanja 96. godišnjicie pobede nad Austrugarskom u Prvom svetskom ratu.
Vence na spomen kompleks položili su i predstavnici organizacija opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, kao i diplomatskog kora, a obležavanje velikog jubileja uveličeno je, u prisustvu brojnih gostiju, i prigodnim kulturno-umetničkim programom.
Cerska bitka vođena je od 12. do 24. avgusta 1914. godine, a u istoriografiji se pominje i kao Jadarska bitka, jer su se glavne vojne operacije odvijale u slivu reke Jadar.
Borbe su počele u zoru prelazom austrougarske armije kod sela Batara i Samurovića ade, sa ciljem daljeg prodiranja u Srbiju, dok je Druga armija forsirala reku Savu i zauzela Šabac.
Do prvog velikog okršaja na planini Cer došlo je u noći između 15. i 16. avgusta kod Tekeriša, a potom su borbe vođene sve do 20. avgusta na frontu širine 50 kilometara i pravcu Šabac-Tekeriš-Krupanj.
Austrougarske snage, koje je predvodio komandant balkanske vojske Oskar fon Poćorek, imale su više od 200.000 ljudi, dobro naoružanih i opremljenih, koji su dejstvovali uz odličnu logistiku i sadejstvo moderne artiljerije. Vojska Kraljevine Srbije, čiji je vrhovni komandant bio regent Aleksandar Karađorđević, imala je 180. 000 vojnika i neviđen moral.
Pobedi Srba, pored toga, doprinela je ispravna strategija vrhovne komande, ali i iskustva u modernom ratovanju koja su stekli u Balkanski ratovima. Austrougarske snage naterane su na povlačenje u noći između 19. i 20. avgusta, koje se nastavilo i narednog dana.
Isterivanjem neprijatelja do Drine i završnim operacijama, od 21. do 28. avgusta 1914. godine, kada je oslobođen Šabac, okončane su takozvane cerske operacije.
U teškim borbama Austrougarska je imala oko 25.000 poginulih i ranjenih i više od 4. 500 zarobljenih oficira i vojnika. Na srpskoj strani iz stroja je izbačeno 16.045 podoficira i vojnika i 259 oficira, od toga je bilo 2.107 poginulih i 250 zarobljenih.
U izveštaju o porazu austrougarske vojske, austrijski novinar Ervin Kiš je napisao: "Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom bekstvu. Jedna potučena vojska, ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici (...) Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju".
Po načinu vođenja i ishodu, Cerska bitka predstavlja remek-delo ratne veštine, a kao izuzetan primer prelaska iz strategijske odbrane u kontranapad, ona se i danas proučava na najpoznatijim vojnim akademijama, uključujući i američki Vest Point.
Presudnu ulogu odigrala je Druga armija, kao najznačajnija operativna grupa i njen komandant đeneral Stepa Stepanović, koji je izradio plan operativnih dejstava i u ključnom trenutku uputio jedan puk da ovlada grebenom Cer, što je odlučilo ishod bitke. Zbog ovih zasluga, regent Aleksandar je Stepanoviću dodelio čin vojvode.
Vest da je srpska vojska do nogu potukla austrougarske trupe iznenadila je svetsku javnost, koja nije očekivala da se jedna mala država, iscrpljena Balkanskim ratovima u prethodne dve godine, može vojnički odupreti velikoj sili.
