Epidemija pisanja u Srbiji (4): Knjigu čitati, a ne spaljivati
"Knjige, knjige braćo, a ne zvona i praporci", uveravao je svoje sunarodnike Dositej Obradović. Prošle je dvesta leta od pregalništva velikog prosvetitelja, a nekima se i danas čini da su Srbi pored svog Dositejovog truda ostali zaglavljeni u 19. veku. Da čitaju manje nego ikad i da čitaju pogrešna pisanija. I na toj strani kritičara ima isključivosti, pa je knjiga pobednice rijalitija Kije Kockar završila na lomači.
Snimak je kružio na popularnom jutjubu, a novopečena spisateljica je mudro prokomentarisala da se nije preterano na to obazirala.
- Verovatno je to neki klinac ili klinka, koji očigledno ne zna šta znači imati knjigu. Lepo su rekli da kad počnemo da spaljujemo knjige, spaljivaćemo i ljude - izjavila je sada već multimedijalna Kija.
Ako se spaljuju knjige zgodnih plavuša nije čudo što se neki zgražavaju nad knjigama srpskih generala koji su u Haškom tribunalu osuđeni kao ratni zločinci. Inicijativa mladih za ljudska prava zahtevala je reakciju predsednice Vlade Srbije zbog toga što se na štandu Ministarstva odbrane promovišu knjige generala Nebojše Pavkovića i Vladimira Lazarevića.
Iz Vulinovog kabineta odgovorili da je reč o vrednoj istorijskoj građi i da ne postoji vlada koja bi propustila priliku da tako važna svedočenja ne sačuva i ne prikaže.
- Pravo čudo da nikom ne smeta knjiga u kojoj Haradinaj govori kako je ubio vojnika ili policajca i onda, kako kaže, nastavio da mirno jede pljeskavicu, hamburger... Zapamtio sam taj izraz. To nikom nije smetalo. Ali ako Srbi progovore svoju istinu, ako se oni usude da se sakupe pa kažu nešto o tome - to je za svaku osudu i to treba sprečiti - poručio je ministar Vulin.
Epidemija pisanja u Srbiji:
Vanja Bulić, dugogodišnji novinar i autor više bestelera, uglavnom sa istorijsko-mističnom tematikom, takođe je doživljavao omalovažavanja u stilu - šta hoće ovaj novinar ?
Ovoga puta na udaru je bio kao priređivač knjige Veselina Šljivančanina, još jednog haškog osuđenika koji iza sebe ima već četiri naslova.
- Da li su pokrenuli nešto protiv Legijine knjige - pitao se Bulić u jednoj TV debati, misleći na nevladinu organizaciju koja je protestovala zbog knjiga haških optuženika.
Sam Šljivančanin, kog je Haški tribunal proglasio krivim za pomaganje i podržavanje u mučenju hrvatskih zarobljenika u Vukovaru, skromno priznaje da on nije pisac i da je samo preneo ljudima ono što je istina.
Oni koji ne zauzimaju busiju ni na jednu stranu i koji knjigu posmatraju kao najveći izum ljudskog uma, na knjige spornog sadržaja ili autora gledaju s manje ostrašćenosti.
- Kroz celu istoriju su vojnici i vojskovođe pisali. Kod kuće imam i Ljotićeve i Nedićeve zapise, a ni sa jednim se ne slažem. Imam i Hitlerov "Majn Kampf", tek se sa njim ne slažem, ali sve to imam kod kuće - komentariše spisateljica i blogerka Jelica Greganović, kojoj se sigurno ne može pripisati veličanje ratnih zločinaca.
Rođak priređivač
Vanja Bulić je gostujući na TV Prva otkrio da mu je Šljivančanin rođak i da je njegovo pravo prezime, odnosno prezime njegovog oca, isto kao i ponositog oficira nekadašnje JNA, rodom iz Crne Gore.
